Подне веће, ја се драгој спремам,
Ићиндија, а ја коња седлам,
Акшам веће, — ја у Сарајеву,
У јацију драгој под пенџере,
Ал' ми драга сјело сакупила, 5
С другама је коло ухватила,
Другарице драгу расплакале:
„Наша друго, жени ти се драги
„Из Солуна солунком дјевојком!“
Стаде драга сузе прољевати, 10
Стаде јој се сјело расипати, -
Стаде драга ложницу стерати,
Скиде кафтан, оста у јелеку,
Свеза главу стамболском чаткијом,
Сједе драга на меке душеке, 15
Пружи руку по бјелу јастуку,
Мекша јој је рука од јастука,
Бјеље јој је лице од чаршава.
Ја не могох срцу одољети,
Већ се јавих драгој под пенџере, 20
Сокола јој на демире бацих,
Соко трепти, крилима је буди:
„Устај, драга, дош'о ти је драги!“
Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. 45-46.
