Похвали се Дуда материна
да је није нико пољубио,
осим једном у младости мајка,
у младости и то од милости.
Зато чуо шећер Салих-ага 5
па он иде својој дајиници,
и кад каза што је и како је,
одмота му туру од перчина,
оплете му ситне плетенице,
обуче му рухо дјевојачко: 10
— Чујеш мене, мој сестрићу драги,
ваља данас ићи у хамаме.
Љуб’ хануме у скут и у руке,
а дјевојке у бијело лице.
Ја ћу лагат’ и клећу се криво: 15
— Ово ми је са села дјевојка!
Обадвоје у хамам уђоше.
А да видиш шећер Салих-аге!
Љуби жене у скут и у руку,
а дјевојке у бијело лице. 20
Распитују ханке и дјевојке:
— А бога ти, Хасанагинице,
оклен ти је лијепа дјевојка?
Она лаже и куне се криво:
— Ово ми је са села дјевојка. 25
А да видиш шећер Салих-аге!
Кад приступи материној Дуди,
пољуби је у бијело лице,
из образа крв јој отворио.
Проговара материна Дуда: 30
— Бог т’ убио, Хасанагинице,
није ово са села дјевојка,
већ је ово шећер Салих-ага!
Салко зграби материну Дуду
па је води на суд пред кадију 35
и вјенча је, радосна му мајка.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 723-724.
