Похара Колашина (1858)

0001 Вино пију српски поглавари
0002 У Морачи код бијеле цркве,
0003 Код велике лавре Немањића,
0004 Међу њима двије поглавице:
0005 Једно бјеше војвода Миљане,
0006 А друго је Церовић Новица,
0007 Вино служи Мишнић Милисаве
0008 Десном руком а маштравом златном.
0009 А кад су се напојили вина,
0010 О свачему јеглен затурили,
0011 А највише зборе о јунаштву,
0012 Сваки своје казаше јунаштво,
0013 Не казује војвода Миљане,
0014 А он шути, ништа не говори,
0015 Но на чибук главу наслонио,
0016 Низ образе сузе пролијева.
0017 Питају га српски поглавари:
0018 "Наш соколе, војвода Миљане!
0019 "Што ти твоје не кажеш јунаштво?"
0020 Доцкан Миљан поче говорити:
0021 "Не фал’те се, српски поглавари!
0022 "Немам вама ништа кажевати
0023 "Но мојије великије јада:
0024 "А знате ли, није давно било,
0025 "Кад је султан опремио војску,
0026 "Срби браћо, на нашега књаза,
0027 "Седам паша удари на књаза,
0028 "И полу му Брда приватише,
0029 "Док нашега наљутише књаза,
0030 "А кад нашег књаза наљутише,
0031 "Плану књаже како ватра жива,
0032 "Па на ноге диже Црногорце,
0033 "Па на седам паша ударио,
0034 "И њихову војску крдисаше,
0035 "Серашћера с војском облећеше,
0036 "Иљаду му повата војника.
0037 "Турц’ у књаза аман заискаше,
0038 "И књажеву целиваше руку,
0039 "И одоше сваки своме сенту,
0040 "И нашега припознаше књаза.
0041 "Турке доби низ Херцеговину,
0042 "А остави Турке Колашинце
0043 "У крваву граду Колашину.
0044 "Отадер нам јаде почињеше,
0045 "Срби браћо, у Брда камена,
0046 "Педесет нам глава посјекоше,
0047 "Баш од Куча и Васојевића
0048 "И Пипера и Братоножића,
0049 "А највише од двије Мораче,
0050 "То ви моје казујем јунаштво.
0051 "И још ћу ви више јада казат’:
0052 "Од књаза ми једном карта дође,
0053 "Да се дижем на ноге лагане,
0054 "Па да идем питомој нахији,
0055 "Да искупим књажевога данка,
0056 "Ја сам књаза хитро послушао,
0057 "И Ђорђија брата оправио,
0058 "Ђоко пође питомој нахији,
0059 "Те је данак књажев искупио,
0060 "Понесе га у Васојевиће,
0061 "Не дадоше Колашинци Турци,
0062 "Но Ђорђија мога дочекаше,
0063 "На друму му главу откидоше,
0064 "Узеше му књажевога данка.
0065 "Ту су мени очи извадили,
0066 "И противно књазу учинили.
0067 "Ја се уздах и Бога надах,
0068 "Нећу л’ чету покупити малу,
0069 "Али чету ал’ велику војску,
0070 "Нећу л’ брата осветити мога,
0071 "Па сам скоро био на Цетиње
0072 "Код нашега славна господара,
0073 "Ја му исках изун и алала,
0074 "Нећу л’ чету покупити малу,
0075 "Нећу л’ брата осветити мога,
0076 "А књаз мене тако сјетоваше:
0077 ""Сјед’, Миљане, не учини буне,
0078 ""Јеси л’ чуо, јеси л’ разумио,
0079 ""Јесу пошли министери царски
0080 ""И консуле сила од Европе,
0081 ""Па да иду уз Херцеговину
0082 ""До удута Иван-беговине,
0083 ""Консуле ће наоколо поћи
0084 ""И тудије међе поставити,
0085 ""И међу нас слогу оставити,
0086 ""Да с’ не кољу Турци и каури.""
0087 "Сад шта ћемо од живота свога?
0088 "Нама многи јади остадоше
0089 "На крваву Колашину граду."
0090 Кад то чуше српски поглавари,
0091 Сваки шути, ништа не говори.
0092 Сиви соко Мишнић Милисаве,
0093 А он њима говорит’ отиде:
0094 "Чујете ме, српски поглавари,
0095 "Је ли мајка родила јунака,
0096 "Да окупи силновиту војску
0097 "Без изуна нашег господара,
0098 "Да удари на Колашин шњоме?"
0099 Кад то чуше српски поглавари,
0100 Сви у земљу погледаше црну,
0101 Не умију ништа говорити,
0102 Но Новица говорит’ отиде:
0103 "А ђаволе, српски поглавари,
0104 "Како нема никаква јунака,
0105 "Да потегне кабајет велики
0106 "Од нашега славна господара,
0107 "Да покупи без изуна војску!"
0108 Тако рече Церовић Новица:
0109 "Слушајте ме што ћу говорити:
0110 "Ја сам био о Ђурђеву дану
0111 "Код нашега славна господара,
0112 "И бијасмо на китну биљарду,
0113 "Ту бијаше дванаес сената,
0114 "Па о свачем јеглен затурисмо,
0115 "О јунаштву и о крајинама,
0116 "Почеше се валит’ Црногорци,
0117 "Сваки своје казује јунаштво,
0118 "Неки вели: учињех јунаштво
0119 "На крваву Спужу на крајини,
0120 "Неки вели: ја на Подгорици,
0121 "Неки вели: ја сам на Жабљаку;
0122 "Ја се брањах од Црногорацах,
0123 "И кажевах ја моје јунаштво,
0124 "Што учињех у Дробњаку моме,
0125 "Када куле турске изгоресмо;
0126 "И ја више кажевах јунаштво,
0127 "Што сагорех четрдесет кула,
0128 "И стотину глава осјекосмо,
0129 "А педесет изгорех Турака;
0130 "И могах се од Брђана бранит’,
0131 "И јунаштво према њима казах,
0132 "Докле бану војевода Мирко,
0133 "Па од мене стаде говорити:
0134 ""Сјед’, Новица, на зло ударио!
0135 ""Да л’ не видиш, Церовић-Новица,
0136 ""Што јунаштво Мирко учинио!
0137 ""Те дочеках султанову војску
0138 ""На Грахову пољу широкоме,
0139 ""Око мене бјеху Црногорци,
0140 ""Три сам паше турске погубио,
0141 ""Шњима војске дванаес хиљада.""
0142 "Кад то рече војевода Мирко,
0143 "Ја не могах више говорити,
0144 "Но изљегох из китне биљарде,
0145 "И заклех се Богом истинијем,
0146 "Да ћу купит’ на Колашин војску
0147 "И свега га ватром сагорети.
0148 "Но чу л’ те ме, што ћу говорити!
0149 "Ја ћу силну покупити војску
0150 "Без изуна славна господара,
0151 "А кад буде кабајет теглити,
0152 "Теглиће га Церовић Новица."
0153 Таде рече војвода Миљане:
0154 "Тебе фала, наш соколе сиви!
0155 "Наређуј нам силовиту војску."
0156 А рече им Церовић Новица:
0157 "Ти Миљане на ноге се дижи,
0158 "Ајде кули у Васојевиће,
0159 "Како дођеш у Васојевиће,
0160 "Купи Куче и Васојевиће,
0161 "К себе зови и Братоножиће.
0162 "Кад окупиш силовитувојску,
0163 "Пиши књигу питомој нахији,
0164 "Те је пошљи капетан-Зарији,
0165 "Нека купи од нахије војску,
0166 "Нек их води преко Бјеласице
0167 "У сриједу пред светог Илију.
0168 "А казаћеш капетан-Зарији,
0169 "Нек удари на бијеле овце,
0170 "И њега ћеш тако сјетовати,
0171 "Нек не бјежи натраг у нахију,
0172 "Но нек иде Колашину граду,
0173 "Он ће тамо и Миљана наћи,
0174 "Не бисмо ли града приватили.
0175 "Ти соколе, Петре капетане!
0176 "Пиши књигу у камена Ровца,
0177 "Нек ти војска од Роваца дође,
0178 "Од Роваца и Мораче Доње,
0179 "Па поведи војску на Јасење,
0180 "И понеси шибе убојите
0181 "И зелене црковне машкуле
0182 "У сриједу пред светог Илију.
0183 "Ја ћу ићи зелену Јаворју,
0184 "Да окупљам силновиту војску,
0185 "Да ударим на седам катуна.
0186 "И ти слушај, Петре капетане,
0187 "Кад на села с војском ударите,
0188 "На крваве Пепића чардаке,
0189 "Те чардаке ватром сагорите,
0190 "Па опали Бабљак и Дријенак
0191 "Па ти ајде на Липово с војском,
0192 "На Липово да се састанемо,
0193 "И да наше војске смијешамо,
0194 "Онђе ћемо и Миљана наћи."
0195 Оде Миљан у Васојевиће,
0196 Како дође, покупио војску,
0197 На Зарију књигу оправио,
0198 Да окупи од нахије војску,
0199 Да је води преко Бјеласице,
0200 Па да удри на бијеле овце.
0201 Тад Зарија војску окупио.
0202 А то зачу Петар капетане,
0203 Па на прешу војску окупио.
0204 А кад чуо Церовић Новица,
0205 Па посједе дебела дората,
0206 Па ишћера на Јаворје равно,
0207 Па одјаха онђе од дорина,
0208 Па дохвати дивит и артију,
0209 Па је ситне књиге накитио
0210 Свакојему редом капетану.
0211 Капетани када разумјеше,
0212 По књигама војску покупише,
0213 Право иду к Јаворју зеленом
0214 Капетани и њихова војска.
0215 Кад дођоше Церовић-Новици,
0216 Тад Новица на ноге устаде,
0217 Па притиште дебела дорина,
0218 Па за собом покренуо војску,
0219 За њим иде шест стотина друга.
0220 Окренуше равном Сињавином,
0221 Кад дођоше Врху Јабланову,
0222 Ту их био данак оставио,
0223 А тамна их ноћца приватила,
0224 Ту Новица војску уставио.
0225 Док његова војска починула,
0226 Дотле саба зора отворила,
0227 Тада скочи Церовић Новица,
0228 Па наножи друга шес стотина;
0229 Када своје друштво наножио,
0230 Док пукоше шибе на Јасењу,
0231 Абер даше на четири стране,
0232 То зачула свака српска војска
0233 Док удари капетан Зарија,
0234 Он удари преко Бјеласице
0235 На бијеле колашинске овце,
0236 Побише се огњем из пушаках.
0237 Зачу боја војвода Миљане,
0238 Па удари на тврдога града.
0239 Ту велику кавгу заметнуше,
0240 Докле стаса капетан Зарија,
0241 И Миљану у индата дође,
0242 И доћера плијен са планине,
0243 И донесе са Тураках главе.
0244 У граду се Срби састадоше,
0245 И крвава града приватише,
0246 И стотину глава посјекоше,
0247 И турачко робље поробише.
0248 Када зачу Петар капетане,
0249 Он удари с војском на Јасење
0250 На крваве Пепића чардаке,
0251 Како дође, срећа му је била,
0252 Те чардаке с ватром сагорио,
0253 Што је мушко, под мач ударио,
0254 Што ли женско, оно поробише.
0255 А кад зачу Церовић Новица,
0256 Он удари на седам катуна,
0257 Бог му даде, срећа му је била,
0258 И катуне с ватром сагорио,
0259 И с Турака главе уграбио,
0260 Уграбио шесет и четири,
0261 И стотину роба заробише,
0262 И с катуна плијен поћераше,
0263 Отидоше пољу Усовића.
0264 Ту нађоше Петра капетана,
0265 Око њега силновиту војску,
0266 Бјеху турске уграбили главе,
0267 Четрдесет и четири главе,
0268 И шездесет роба заробили.
0269 На Липово кад се састадоше,
0270 Ту велики шићар дијелише.
0271 Таман сјели и отпочинули,
0272 Док Новици ситна књига дође
0273 Од сокола војеводе Мирка:
0274 "Што учини, Церовић-Новица,
0275 "Што окупи без изуна војску,
0276 "Без изуна славна господара,
0277 "Што поквари код нашега књаза?
0278 "Но чујеш ли што ћу говорити,
0279 "Књаз ће тебе жива уватити,
0280 "Те на огањ живи изгорјети.
0281 "Но разбирај силновиту војску,
0282 "Па ти бјежи, не би л’ утекао,
0283 "Не би л’ своју скапулао главу!"