Пофали се Хасанагиница
Хасан-аги на кули сједећи:
— Ах чујеш ли, ага Хасан-ага!
Данас сам ти у хамаму бдла,
видјела сам злато Насул-бега. 5
Ја каква је, весела јој мајка!
Из лица јој жарко сунце сјаји,
испод грла сјајна мјесечина.
Ага шути, ништа не говори,
брком миче, а зубдма шкрипи. 10
Кад је сјутра јутро освануло,
проговара ага Хасан-ага:
— Ах чујеш ли, вјерна љубо моја!
Хајде проси злато Насул-бега,
ето теби прстен и дукати. 15
Ако ти је мајка недадбуде,
ја л’ се уби, ја л’ у воду скочи,
ја л' ми хајде брату у натраге!
Кад то чула Хасанагиница,
опреми се у бијелој кули, 20
она оде Насулбеговици;
сједила је љетњи дан до подне.
Говорила Насулбеговица:
— А бога ти, Хасанагинице!
Ал' си дошла сијело сјеловати, 25
ил' си дошла злато запросити?
Вели њојзи Хасанагиница:
— Нисам дошла сијело сјеловати,
већ сам дошла злато запросити
а за свога агу Хасан-агу. 30
Говори јој Насулбеговица:
— Ти ћеш селам аги Хасан-аги,
не могу му злато поклонити,
док имаде тебе уз кољено.
Оде кући Хасанагиница. 35
Доходио ага Хасан-ага
па он пита младе своје љубе:
— Хајир-хабер, вјерна љубо моја,
даде л’ злато Насулбеговица?
Говори му Хасанагирдца: 40
— А бора ми, ага Хасан-ага!
Не реж’ дибе, ко си мени рез’о,
не куј злата, ко си мени ков’о,
не да кћерке Несулбеговица,
док имадеш мене на оџаку. 45
Разљути се ага Хасан-ага
па он оде мули на мешћему,
и он пушча вјерну љубу своју.
Купи робље Хасанагиница,
купи робље, што га је довела, 50
купи благо, што га је донила
и овако млада говорила:
— Зли језиче и махнита главо,
да нијесте свашта говорили,
не би данас ово дочекали! 55
Кад се спреми у бијелој кули,
она оде мајци у натраге,
оста самац ага Хасан-ага,
нек се жени и како му драго.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 702-703.
