Пофали се Мујо момче младо
у мејхани међу јаранима:
— Кол’ко има у махали цура,
ја сам сваку јунак пољубио,
само нисам Диздареву Фату. 5
Вјера моја, и њу ћу љубити!
Па он скочи на ноге лагане,
а узјаха свог коња дората
и он оде до воде Ситнице.
У то доба Фата на водицу. 10
Проговара Мујо момче младо:
— Лијепа ти си, Диздарева Фато,
свезан би те јунак пољубио.
Говори му Диздарева Фата:
— А Бога ти, Мујо момче младо, 15
дај да видим како свезан љуби!
Даде Мујо мукадема паса
да му свеже пребијеле руке.
Шале веже, а добро притеже
па му свеза наопако руке, 20
још га свеза за зелену јелу.
Тад обуче Мујино одијело,
за пас задје два чифка пушака,
око себе сабљу припасала,
а на ноге чизме и калчине, 25
па узјаха дебела дората
и побјеже пољем зеленијем.
Цика стоји Мује за јеликом:
— Врати коња, ујела те гуја,
па ти хајде куд је теби драго! 30
Ал’ то Фата чује и не чује,
веће гони помамна дората.
Кад је била усред поља равна,
сретоше је Мујини јарани,
међу се су они говорили: 35
— Ето оздо Мујина дората,
али није Мујо на дорату.
Мимо њиха Фата натјерала
па је њима турски селам звала.
Обазре се с десна на лијево 40
и млада је њима говорила:
— Ето, горе, за јелом зеленом
свезато је вижле шаровито.
Одријеш’те га и спремите амо,
нек ми чува туке и кокоши! 45
Кад дођоше до зелене јеле,
на велико чудо ударише.
Цика стоји Мује за јеликом
у гаћама и танкој кошуљи:
— Јадан ти сам одсад до вијека! 50
Вараше ме Турци и хајдуци,
нико мене преварит’ не може,
веће једна лијепа дјевојка.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 817-818.
