Кад ми Анку удес
Мој уграби худи,
Бар ти, уздисају,
Што м' из прси бахну,
Мој посланик буди.
Лети к њој да моју
Жалост јој однесеш,
И тужним ти зујем
Сваку јој у срцу
Жилицу потресеш.
За зујем ће твојим
Она можда доћи,
Те весео.данак
Синуће ми опет
Из ове зле ноћи ;
Ну за тобом ако
Неби с' упутила
Онда упитај је:
Да ли је смрт моју
Дојста одлучила.
Матија Бан: Различне пјесме, књига 8, страна 40-41, Београд, 1892, Српска краљевска академија.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.