Посејала Стана бел босиљак,
излегоше коњи Иванови,
те испасоше Стаие босиљак;
ал говоре Стане својој мајци:
„О, кун мајко, обе да кунемо: 5
коњи ми ти риду притиснули,[1]
а овце ти поље побелиле,
а говеда обор напунила,
а пчеле ти поље помаглиле,
а пшеница од руке полегла, 10
у двору ти играли сватови,
а на чардак Стане говорила."