Зимско јутро (Војислав Илић)

Зимско јутро Писац: Војислав Илић

Јутро је.. Оштар мраз спалио зелено лисје,

А танак и бео снег покрио поља и равни,

И сниски, тршчани кров. У даљи губе се брези

И круже видокруг тавни.

У селу влада мир. Још нико устао није,

А будан петао већ, живахно лупнувши крилом,

Поздравља зимски дан — и звучним ремети гласом

Тај мир у часу милом.

Ил' каткад само тек звиждање јасно се чује

И тежак, промук'о глас. То ловац пролази селом,

И брзе мамећи псе, погурен у поље жури,

Покривен копреном белом.

Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе —

А свежи јутарњи дах прелêће долине мирне,

И шум се разлеже благ, кад својим студеним ponorcem

У голе гранчице дирне...