Порука (А. Шантић)
Моја Севдо, моје миловање,
Убило те моје уздисање!
Ево, има три године дана,
Бол болујем од големих рана.
Ране љуте све на севдах слуте,
Не дају ми рахатлука мога,
А све, Севдо, са нехаја твога!
Но ако те моја мука бије,
А ти млада дођи ми што прије,
И донеси што за хасту треба:
У два ока два сна предубока,
И још сунца да ти хасту грије,
Да ме грије, да ми хладно није!
И донеси илаџ без карара:
Под гроцем бијела бехара;
У њедрима, међу љиљанима,
Дуње двије - да без воћа није!
Па још, кад ти криво не би било,
Да ме узмеш ти на своје крило,
Бих ти тако пребољео лако
Ране љуте што на севдах слуте.