[Порасла јела до неба]
Порасла јела до неба,
дођи ми, драги дођи!
Савила гране до земље,
дођи ми, драги, дођи!
И под јеле прострто сеђаде, 5
насред сеђаде заспало девојче,
будило га најмлађе братанче:
„Дик' се, селе, пролазе сватови!”
„Нек' пролазе, моји проћи неће,
синоћ сам на сан рану онила, 10
на груди сам цвеће посадила."
Џоговић стр. 165 као љубавна:
Порасла јела до неба,
дођи, драги, дођи,
а ја немам када.
Спустила гране до земље,
дођи, драги, дођи, 5
а ја немам када.
Под њу Јово болује,
дођи, драги, дођи,
а ја немам када.
Често му мајка долази, 10
дођи, драги, дођи,
а ја немам када.
И у крилу понуде доноси,
дођи, драги, дођи,
а ја немам када. 15
Питала га остарела мајка,
дођи, драги, дођи,
а ја немам када.
„Мож ли мој, Јово, преболет'
дођи, драги, дођи, 20
а ја немам када.
„Не могу, мајко, преболет”,
дођи, драги, дођи,
а ја немам када.