Поранио братац Иво

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Поранио братац Иво

Поранио братац Иво
У горицу, у шумицу
Лов ловити и ходити.
Кад је двору долазио,
Али дошли Уга-Власи, 5
Одвели му сеју Мару,
Беле дворе запалили,
Стару мајку прегазили.
Пита Иво своју мајку:
— Ко је, мајко, долазио, 10
Нашу сеју одводио,
Беле дворе запалио,
Тебе, мајко, прегазио? —
Одговара стара мајка:
— Шта ја знадем, сине Иво, 15
Шта ја знадем, ко је и како је,
Кратки гуњци, дугачки рукави,
Настављене руке до лаката,
Настављене ноге до колена ... —
............................................
Онда Иво мајци говорио: 20
— Знам ја, мајко, ко је и како је,
А то јесу црни Уга-Власи. —
Па опреми својега вранчића
И он оде да сестрицу тражи.
Три дна иш'о преко поља равна, 25
А четврти преко горе чарне.
Ал' за гором дивно коло игра,
У том колу сеја Иванова.
Ал' је Иво рухо променио,
Да би њега нико не познао, 30
Па ни сеја коју је гајио.
Увати се Иво у то коло,
Увати се до своје сестрице,
Он је колом заводио,
На сеју је наводио, 35
Сеју ногом очепио:
— Не чепај ме, млад делија,
Не чепај ми сукњу моју,
Ниси ми је ти купио,
Већ купио братац Иво, 40
Кога данас овде нема. —
Ал' то Иво не слушао,
Већ је колом заводио
И на сеју наводио,
Па јој ломи вите прсте. 45
Проговара лепа Мара:
— Ој, Бога ти, млад делија,
Не ломи ми вите прсте,
Ниси ми их ти гајио,
Већ гајио братац Иво, 50
Кога данас овде нема. —
Ал' то Иво не слушао,
Већ је колом заводио
И на сеју наводио,
Те јој ломи вито перје. 55
Проговара лепа Мара:
— Ој, Бога ти, млад делија,
Не ломи ми вито перје,
Ниси ми га ти купио,
Већ купио братац Иво, 60
Кога данас овде нема,
Већ код двора свога дише,
И за мноме сад уздише. —
И то Иво не слушао,
Већ је коло заводио 65
И до вранца доводио,
Па на коња поскочио,
За се сеју забацио,
Те утече из тог кола,
Из тог кола Уго-Влаха; 70
До подне је преко горе,
А за дан је преко поља.
За њим трче Уга-Власи:
— Стан', причекај, курво Иво!
Ал' то Иво не слушао, 75
Већ свом двору отишао!

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Напомене[уреди]

  • 1866, II, стр. 273—274.
  • Послао: К[онстантин (Коста)] И. Поповић.
  • Народне песме, бр. VI.
  • Напомена уредника (стр. 273): „Ако би ко знао ову песму потпуније, молимо да нам је пошље."

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Миодраг Матицки, Народне песме у Вили, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институтза књижевност и уметност, 1985., стр. 156-157.