Поранила танана невјеста,
поранила за гору на воду.
Око воде пелин трава расте,
у пелину љута гуја спава.
Невјеста је скутом пробудила, 5
под њом нашла три камена драга.
Једнога је на грло везала,
а други је брату оправила,
а трећи је кујунџији дала
да јој кује три прстена златна. 10
Један кује од сухога злата,
други кује да га позлаћује,
трећи кује тек да прстен буде.
Који кује да га позлаћује,
онога је свом дјеверу дала; 15
који кује, тек да прстен буде,
онога је заовици дала;
који кује од сухога злата,
онога је своме драгом дала.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 629.
