Поп ми седи у стола, па[1] ми пише икону и светога Николу; сестра везе мараму, да покрије икону, 5 и светога Николу. Ој Лазаре, Лазаре, обрни се, Лазаре,[2] па се лепо поклони, да те лепо дарују, 10 лепим даром дукатом.
Вар.: Милојевић, Ш, 18; Ј. Ђорђевић, р., Ж. Николић, Кића, II, 20; Бован, р., 1017.