Зазвонише звона варадинска,
Потресе се земља темеринска;
У Тителу[1] црква каменита,
У њој попа цуре исповеда:
„Кажи, цура, шта си сагрешила, 5
Колико си имала јарана?” —
„Алгаш, попе, казати ти[2] нећу!” —
„Кажи, цура, венчати те нећу!” —
„Море, попо, молити те нећу
Код толики јабански попова: 10
Шест у граду, шест у Новом[3] Саду —
Венчаће ме новосадски[4] прота,
Пак даћу му ланац кукуруза,
И даћу му и окопаћу му,
И још[5] ћу му у чардак донети!” 15
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 310-311.
