Поп Црногорац и Вук Копривица

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Поп Црногорац и Вук Копривица

0001 Вино пију млади Црногорци
0002 У Цетињи усред горе Црне,
0003 Међу њима Црногорски кнеже,
0004 И до њега попе Црногорче,
0005 Служи вино млада Црногорка,
0006 Мила снаха Црногорског кнеза.
0007 Када су се накитили вина,
0008 Проговара попе Црногорче:
0009 „Дал’ је мајка родила јунака,
0010 „Дал’ секуна брата одњијала
0011 „Без бешике у бијелу крилу
0012 „И мушкијем опасала пасом
0013 „И јуначким довикала гласом,
0014 „Да отиде у Бањане равне,
0015 „Да добави Копривицу Вука,
0016 „Ја ли жива, ја ли мртву главу?
0017 „Дао бих му хиљаду дуката
0018 „И од главе калпак и челенку,
0019 „С мојих плећа зелену доламу;
0020 „Дао бих му токе и јечерму,
0021 „Дао бих му ковче и чакшире.
0022 „Дао бих му двије пушке мале.
0023 „Што ваљају стотину дуката;
0024 „Дао бих му мача зеленога,
0025 „Дао бих му дуга џевердана.”
0026 Сви јунаци ником поникоше,
0027 И у црну земљу погледаше
0028 Како расте трава на увојке,
0029 Као дојке у младе ђевојке;
0030 Ал’ не гледа млада Црногорка.
0031 Златну чашу држи у рукама,
0032 Па говори попу Црногорцу:
0033 „Је л’ истина, попе Црногорче!
0034 „Да ћеш дати, што си говорио?
0035 „Да добавим Копривицу Вука
0036 „У Ружицу у бијелу цркву.”
0037 Проговара попе Црногорче:
0038 „Истина је, млада Црногорко!
0039 „И још ћу ти више поклонити,
0040 „Црногорко! Нег’ сам говорио.”
0041 Кад то зачу млада Црногорка,
0042 Баци чашу из деснице руке,
0043 Па довати дивит и хартију,
0044 И начини једну ситну књигу,
0045 Те је шаље Копривици Вуку:
0046 „О мој куме, Копривица Вуче!
0047 „Кумим тебе Богом истинијем
0048 „И нашијем светијем Јованом,
0049 „Ходи мене славној гори Црној,
0050 „Да ми крстиш у бешици сина
0051 „У Ружици у бијелој цркви.”
0052 Оде књига у Бањане равне
0053 На кољено Копривици Вуку.
0054 Гледа књигу Копривица Вуче,
0055 А прољева сузе од очију.
0056 Гледа њега мати остарјела,
0057 Она пита Копривицу Вука:
0058 „О мој сине, Копривица Вуче!
0059 „Откле књига? Огњем изгорјела!
0060 „Те је читиш с’ сузам од очију?”
0061 Проговори Копривица Вуче:
0062 „Књига, мати, из Цетиње равне,
0063 „А од снахе Црногорског кнеза,
0064 „Да ја идем на крштено кумство
0065 „У Ружицу у бијелу цркву;
0066 „Ваља држат’ чедо на рукама,
0067 „Да га крсти попе Црногорче;
0068 „Знаш ли, попу што сам учинио?
0069 „Девет сам му брата погубио.
0070 „Хоће попе мене погубити;
0071 „Зло је поћи, а горе не поћи.”
0072 Вели њему мати остарјела:
0073 „Не бој ми се, Копривица Вуче!
0074 „Ти имадеш девет мили брата,
0075 „Ти поведи девет браћинаца,
0076 „Ако тебе до невоље буде,
0077 „Нека ти се у невољи нађу.
0078 Проговори Копривица Вуче:”
0079 „Моја мати, јадна разговора!
0080 „Да погине девет браћинаца,
0081 „Да остане девет удовица,
0082 „Да закука девет кукавица
0083 „На нашему двору бијеломе,
0084 „Лакше мене пребољет’ једнога.”
0085 Па с’ опреми Копривица Вуче,
0086 Опреми се штогођ љепше може,
0087 Сав у срму и у чисто злато,
0088 Око паса двије Даницкиње,
0089 О појасу мача зеленога,
0090 Па узима дуга џевердана,
0091 Па он оде у подрум ђогату,
0092 Свом ђогату потеже колане,
0093 Па се њему на рамена баци,
0094 Оде право врелу Цетињскоме,
0095 Б’јелу двору Црногорског кнеза.
0096 Далеко га кума опазила,
0097 Мало ближе пред њег’ ишетала,
0098 Руке шире, у лица се љубе,
0099 За лијепо питају се здравље,
0100 Зове њега у бијеле дворе,
0101 Оде Вуче пред Ружицу цркву,
0102 Свеза ђога пред бијелом црквом,
0103 Црногорка чедо донијела,
0104 Даде чедо Копривици Вуку,
0105 Жао јој је Копривице Вука,
0106 Проли сузе низ бијело лице.
0107 Погледа је Копривица Вуче,
0108 Своме се је јаду досјетио,
0109 Али му се ино не могаше.
0110 Носи чедо у бијелу цркву,
0111 Ал’ у цркви попе Црногорче.
0112 Мало време за тим постајало,
0113 Допадоше ђеца Црногорци,
0114 Пуче пушка с мазгала једнога,
0115 Те погоди Копривицу Вука,
0116 Погоди га међу плећи живе,
0117 Бог га чува и свети Јоване,
0118 Не шће њега зрно приватити.
0119 Проговори Копривица Вуче:
0120 „Чати боље, попе Црногорче!
0121 Започеше пушке попуциват’,
0122 „Бог ће дати, да ће добро бити.”
0123 Вели њему попе Црногорче:
0124 „Бе не бој се, Копривица Вуче!
0125 „Бију ђеца нишан око цркве”.
0126 Мало време за тим постајало,
0127 Пуче пушка с мазгала другога,
0128 Те погоди Копривицу Вука,
0129 Погоди га међу токе златне,
0130 Бог га чува и свети Јоване,
0131 Не може га зрно приватити.
0132 Рече Вуче попу Црногорцу:
0133 „Чати боље, попе Црногорче!
0134 „Нешто пушке попуцују често”.
0135 Вели њему попе Црногорче:
0136 „Страшивице, Копривица Вуче!
0137 „Од шта си се, море, уплашио?
0138 „Бију ђеца нишан око цркве”.
0139 Истом они у ријечи бјеу,
0140 Пуче пушка с мазгала трећега.
0141 Поквари му туру од перчина.
0142 Кад то виђе Копривица Вуче,
0143 Спушта чедо на коло црквено,
0144 Па извади дванаест дуката,
0145 Те дарива своје мило кумче.
0146 Побјеже му попе преко цркве,
0147 Стиже њега Копривица Вуче
0148 Оштрим мачем по свилену пасу,
0149 Паде попе у бијелој цркви.
0150 Док ујагми до ђогата Вуче,
0151 Пуче на њег’ тридесет пушака.
0152 Ни једна га не промаши клета,
0153 Ал’ је добра срећа у јунака.
0154 Олово га бити не стијаше,
0155 Бог га чува и свети Јоване;
0156 Кад се свога добави ђогата.
0157 Па потеже мача зеленога.
0158 Док опћера двапут око цркве.
0159 Тридест Вуче одсијече глава,
0160 Па побјеже преко горе Црне;
0161 Кад се прими Чева каменога,
0162 У Чеву га чета дочекала,
0163 Пуче на њег’ тридесет пушака,
0164 Ни једна му ране не зададе;
0165 Кад се Вуче на невољи виђе,
0166 Он потеже мача зеленога,
0167 Те рашћера младе Црногорце,
0168 И ујагми главе три, четири,
0169 Па отиде у Бањане равно,
0170 Побратиме, здраво и весело.



Извор[уреди]

Вук IV - Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд 1986-1988.