Поп Драговић и Марко Таушан
0001 Пије вино Шундић калуђере
0002 На Јаворју на росној ливади,
0003 Шњиме пије тридест Морачана,
0004 Међу њима три господска сина:
0005 Једно бјеше Миња Радовићу,
0006 Друго бјеше попе Драговићу,
0007 А треће је Милетић-Мијате.
0008 Вино пију, разговарају се,
0009 А кад су се напојили вина,
0010 Те им винце уљезе у лице,
0011 Проговара Шундић калуђере:
0012 „Браћо моја и дружино драга!
0013 „Од како смо царство изгубили
0014 „На Косову, пољу крвавоме,
0015 „Још не није сунце огријало,
0016 „А данас је огријало сунце:
0017 „Заратио Петровићу Ђуро
0018 „Од Србије, наше земље славне,
0019 „Роби буле а сијече Турке
0020 „А прифата цареве градове,
0021 „А на Ђура Турци долазише
0022 „Од све Босне и Херцеговине,
0023 „Арбаније и Урумелије,
0024 „Још од много турскијех градова;
0025 „Који Турци Ђуру долазише,
0026 „Ни пола се дома не враћаше,
0027 „Све потрије у Србији Ђуро;
0028 „Најпослије наши Колашинци
0029 „На Србију изгибоше Турци,
0030 „И погибе господско кољено,
0031 „Браћо моја, силан Зејнал-ага
0032 „Са Ђул-бегом, његовијем сином,
0033 „И погибе Омер-агин Шишо.
0034 „Вас Колашин обезглави листом,
0035 „Но залудо, моја браћо драга!
0036 „Кад је љута гуја останула,
0037 „Љута гуја Ђурђевић-Мурате,
0038 „Те ти иде силан Ђурђевићу
0039 „На Бојану Скадарском везиру,
0040 „Везир га је дивно дочекао,
0041 „И баш-агом њега поставио.
0042 „Купи Мурат војску по крајини,
0043 „Хоће с војском на Србију славну,
0044 „Ми невјеру учинисмо Ђуру,
0045 „Те с Муратом вјеру уфатисмо,
0046 „Продајемо коње седленике,
0047 „Опремамо на Србију Турке;
0048 „Сјутра иде дан света неђеља,
0049 „Хоће Мурат на Потрк планину,
0050 „Да купује коње седленике.
0051 „Да је мајка родила јунака,
0052 „А мушкијем пасом опасала,
0053 „И данас га овђен намјерила,
0054 „Да отиде сјутра на планину,
0055 „Да убије Ћурђевић-Мурата,
0056 „Дао би му мавену доламу
0057 „И пол чохе од три стотин’ пуља;
0058 „Кунем му се и вјеру му давам,
0059 „Отићи ћу на Цетиње краљу,
0060 „Издворит’ му од злата колајну.”
0061 Сва дружина у траву гледају,
0062 Не гледају три главна јунака,
0063 Но гледају један на другога,
0064 Сва три муче, ништа не говоре,
0065 Доцкан Мијат ријеч проговара:
0066 „А чујеш ли, Радовић-војвода!
0067 „Што говори Шундић Калуђере?
0068 „Хајде, брате, сјутра на планину,
0069 „Удри пушком Ђурђевић-Мурата,
0070 „Ми ћемо ти оба у заплеће.”
0071 Одговара Радовић војвода:
0072 „Браћо моја, луде ти ве нађох!
0073 „Да како ћу убити Мурата?
0074 „Кад се стану Турци и Брђани,
0075 „А кад лане пушка у гомили,
0076 „Побиће се љути Колашинци,
0077 „Изгинуће браћа Морачани.”
0078 Таде попе ријеч проговара:
0079 „А војвода, луда ти те нађох!
0080 „Што ми браћу Морачане кажеш,
0081 „Сваки има руке и оружје,
0082 „Па нека се бране од Турака.
0083 „А тако ме не родила мајка,
0084 „Но кобила, која и дорина,
0085 „Хоћу сјутра на планину поћи,
0086 „И мојом ћу пушком наватрити
0087 „На Турчина Ђурђевић-Мурата,
0088 „Да ћу своју главу изгубити,
0089 „И ако ћу главу изгубити,
0090 „Хоћу сјутра, браћо, направити,
0091 „Да се мира нигда не учини,
0092 „Браћо моја, за овијех људи.”
0093 То изрече, попи чашу вина,
0094 Па од земље на ноге скочио,
0095 Дружини се редом поклонио,
0096 А дората свога поклопио,
0097 Па окрену стану бијеломе,
0098 Калуђер му благослове дава,
0099 Код стана је ноћцу преноћио,
0100 У неђељу рано подранио,
0101 Подранио, Богу се молио,
0102 А дората свога опремио:
0103 Оседла га, што се тврђе може,
0104 Па заузда ђемом од челика,
0105 О дорату вјеша кубурлије,
0106 А под колан сабљу привезује;
0107 Пак на себе одијело тура,
0108 Припасује свијетло оружје,
0109 У силава двије пушке мале,
0110 Међу њима свијетла ханџара,
0111 О рамену бистра џефердара,
0112 Па посједе својега дорина,
0113 Па дозива свога побратима,
0114 Побратима Марка Таушана:
0115 „Побратиме Марко Таушане!
0116 „Ну устани на ноге лагане,
0117 „Те припаши свијетло оружје,
0118 „И опреми твојега мркова,
0119 „Да идемо на Потрке равне,
0120 „Да ми наше коње продајемо,
0121 „Побратиме, по што нама драго.”
0122 Кад то зачу Таушане Марко,
0123 Од земље је на ноге скочио,
0124 И мркова свога опремио.
0125 Па на себе одијело тура,
0126 Припасује свијетло оружје,
0127 У силаве двије пушке мале,
0128 Међу њима ножа јатагана,
0129 О рамену зелену латинку,
0130 На њој девет сребрнијех лама;
0131 Па посједе својега мркова.
0132 Окренуше оба побратима,
0133 И Јаворје пријеђоше равно;
0134 Кад су били грлу Семољеву,
0135 У Семољску гору угазише,
0136 И Семољску гору пријеђоше,
0137 Окренуше уз Баре зелене;
0138 А када су на Развршје били,
0139 Ту нађоше Пековића кнеза,
0140 Око њега ђеца Морачани,
0141 Онђе њима помоћ називаше,
0142 Лијепо им помоћ прифатише,
0143 И онђе се шњима поздравише;
0144 Спаде попе са коња дорина,
0145 Па дофати дурбин од биљура,
0146 Прегледује у Потрка равна,
0147 Ал’ Турчина нема ни једнога;
0148 Па претури у Грково равно,
0149 Ал’ Турчина ни једнога нема;
0150 Тури дурбин право ка Јаблану,
0151 Од Јаблана Турке угледао,
0152 Угледао Турке на буљуке,
0153 И познаде Ђурђевић-Мурата
0154 На ђогату ка’ на горској вили,
0155 Поред њега Ђурђевићу Суљо
0156 На путаљу коњу великоме,
0157 Одмакнули пред дружином Турци.
0158 А кад виђе попе и познаде,
0159 Сави дурбин, тури у бисаге,
0160 А дората узе за дизгине,
0161 Па окрену низ Развршје равно,
0162 А за њиме побратиме Марко,
0163 А за Марком Петровићу кнеже,
0164 А за кнезом ђеца Морачани.
0165 Кад сидоше на Потрка равна,
0166 Но да видиш до два побратима!
0167 До два добра коња посједоше,
0168 Уз Потрка равна окренуше,
0169 И Потрка хитро пријеђоше,
0170 Пјевајући, коње играјући,
0171 Док сидоше у Грково равно,
0172 У Грково Турке угледаше,
0173 Два Турчина на два коња силна,
0174 Проговара попе са дорина:
0175 „Побратиме, ако знаш за Бога!
0176 „Кад сретнемо у Грково Турке,
0177 „Да ми данас вјеру претуримо,
0178 „Да не иду на Србију Турци:
0179 „Удри, побре, Ђурђевића Суља,
0180 „А не гледај Ђурђевић-Мурата,
0181 „Ја ћу живот дијелити шњиме.”
0182 А рече му Марко побратиме:
0183 „Побратиме попе Драговићу!
0184 „Ти не гледај Ђурђевића Суља,
0185 „Ако Бог да и срећа јуначка,
0186 „Ја ћу Суља смести на путаљу;
0187 „Но се чувај бијеснога вука,
0188 „Ја сам чуо, ђе кажују људи,
0189 „Јунака га није настајало
0190 „Од Турчина Ђерђелез-Алије,
0191 „Е сам чуо, мио побратиме!
0192 „Двадест и шест убио Турака
0193 „А четрдест на броју Хришћана;
0194 „Ја се бојим јада великога,
0195 „Он ће твоју главу укинути,
0196 „Па ни моју не ће оставити.”
0197 А попе му ријеч проговара:
0198 „А не бој се, драги побратиме!
0199 „Ако Бог да и срећа јуначка,
0200 „Оба ћемо данас изгубити:
0201 „Ја сам ноћас чудан санак снио.
0202 „Санак снио, у санку видио,
0203 „Ђе бијасмо оба побратима
0204 „На два коња у Гркову равну,
0205 „Сретоше нас двије змије љуте,
0206 „Ћаху нама очи извадити,
0207 „Побисмо се шњима из пушака,
0208 „Једну убих пушком срмалијом,
0209 „Брате, убих, и одсјекох главу,
0210 „А ти другу зеленом латинком,
0211 „Па јој русу не одс’јече главу,
0212 „Но утече преко поља равна,
0213 „Мртва паде у зелену траву.”
0214 Таман они у ријечи били,
0215 Близу су им Турци пригрејали.
0216 А када се на близу сретоше,
0217 Силан Мурат помоћ називаше,
0218 А попе му помоћ прифаташе,
0219 И овако ријеч говораше;
0220 „Добро доша’, силан Ђурђевићу!
0221 „Јес’ ли какву војску покупио?
0222 „Хоћеш брзо на Србију славну?
0223 „Дошао сам тебе на планину,
0224 „И довео коње седленике,
0225 „Да ми данас коње пазаримо,
0226 „И хоћемо вјеру потврдити,
0227 „Сувише се даром даровати,
0228 „Из пушака врућијех крушака.”
0229 Па дофати пушку срмалију,
0230 На Мурата нагони дорина;
0231 Но да видиш силна Ђурђевића!
0232 Са рамена скида џефердана,
0233 Па на попа нагони ђогина,
0234 Прсима се коњи ударише,
0235 Обадвије пушке заватрише,
0236 Турчина је пушка преварила,
0237 А попова ватру прифатила,
0238 Устријели у срце Турчина,
0239 Мртав паде под коња ђогина;
0240 Но да видиш Ђурђевића Суља
0241 И делије Марка Таушана!
0242 На танке се пушке дофатише,
0243 Обадвије пушке заватрише,
0244 Суљова је пушка преварила,
0245 А Маркова ватру прифатила,
0246 Те Турчина добро погодила
0247 По његовом свиленом појасу,
0248 Опаса се цријевима Суљо;
0249 А кад виђе, е је погинуо,
0250 Он побјеже на путаљу своме,
0251 Донесе га до дружине жива,
0252 А кад путаљ код дружине дође,
0253 Мртав Суљо паде са путаља.
0254 Са дората попе одскочио,
0255 Те Мурату одсијече главу,
0256 Однесе је на Цетиње краљу,
0257 Краље га је дивно дочекао,
0258 Дочекао, па га даровао,
0259 Даровао и омиловао:
0260 Није шала Муратова глава,
0261 Првог слуге Скадарског везира,
0262 Много му је доносио дара,
0263 Много дара од Брђана глава,
0264 Све подмире на Гркову равну,
0265 Два мрамора од два Ђурђевића,
0266 На Гркову, зеленој планини.
0267 Од таде се закрви крајина
0268 Чак од Кома те до Корјенића,
0269 Нож сијева, крв се пролијева.
0270 Како таде, тако и данаске.
