Поп Љешевић и Матија Јушковић

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Поп Љешевић и Матија Јушковић

0001 Књигу пише попе Љешевићу,
0002 Те је шаље у Морачу горњу,
0003 А на руке Јушковић-Матији:
0004 „О мој куме, Јушковић Матија!
0005 „Да л’ не чујеш, ил’ не ајеш за ме?
0006 „Од зулума дурат’ не можемо
0007 „Од Ченгијћа, паше са Загорја:
0008 „Ево има баш петнаест дана,
0009 „Како ми је пао на Горанско,
0010 „Кољем њему овце и јагањце:
0011 „И тај би му зулум прегорео,
0012 „Ал’ не могу Аировић-Ибра:
0013 „Ево има три неђеље дана,
0014 „Како купи по Пиви хараче,
0015 „Још харачи њему доста нису,
0016 „Већ он глоби преко мјере људе,
0017 „Скоро нам је Ибро оглобио
0018 „Кнеза с Унча стотину овнова
0019 „И Чавића голема дорина;
0020 „И тај би му зулум опростио,
0021 „Ал’ не могу бегова Усицу:
0022 „Он ми вата Пивљане јунаке,
0023 „Узима им сјајне џефердаре:
0024 „Скоро нам је, рече, узимао
0025 „Џефердара Туфекчијћа Мића
0026 „И Аџијћа кнеза из Лисине;
0027 „И његов би зулум опростио,
0028 „Ал’ не могу Наргилу Алију:
0029 „Он ми вата Пивљанке Српкиње,
0030 „Скида њима в’јенце и обоце,
0031 „А љуби их силом на срамоту:
0032 „То је мене зазор и срамота,
0033 „Изгуби ми Аировић-Ибра,
0034 „Ево тебе двије кесе блага,
0035 „Све жуто ситна Млечанина;
0036 „А остали Пивљани јунаци
0037 „Чиниће ти дочек и поштење,
0038 „Но покупи друга неколико,
0039 „А пред њима Балић-Милутина,
0040 „Не остави друга најбољега
0041 „По имену Вујачића Крста;
0042 „Ајде с њима под Гол’ју планину,
0043 „Под Голију у Дугу крваву,
0044 „Скоро ћ’ Ибро у Никшиће поћи,
0045 „Чекај њега у Дугој крвавој,
0046 „Не би ли ти Бог и срећа дала,
0047 „Да би њега мог’о дочекати;
0048 „Добро гађај Аировић-Ибра
0049 „На Чавића помамну дорину,
0050 „У њега су од Пиве харачи."
0051 Кад Матију књига допанула,
0052 И он виђе, што му књига пише,
0053 Седам, осам покупио друга,
0054 И пред њима Балић-Милутина,
0055 Не оставља Вујачића Крста,
0056 Па одоше уз Морачке стране,
0057 Док Крњево клето уминуше,
0058 Све Крњево и племе Дробњачко,
0059 Ватише се Пиви Дурмитора,
0060 Дурмитора здраво пријеђоше,
0061 На Горанско село доодише,
0062 Б’јелој кули попа Љешевића.
0063 Кад хајдуци кули доодише,
0064 Алком куца Јушковић Матија
0065 На авлији попа Љешевића,
0066 Али попа дома не бијаше,
0067 Но Росанда млада попадија,
0068 Чим зачула, одмах се сјетила,
0069 Трком трчи низ бијелу кулу,
0070 Те Матији отворила врата,
0071 Руке шире, у лице се љубе,
0072 Па одоше на бијелу кулу,
0073 За здравље се свију упиташе.
0074 У ријечи, коју бесједише,
0075 Ето ти им попа Љешевића,
0076 Са шњима се изљубио дивно,
0077 За јуначко здравље питаше се,
0078 Па за пуну совру посадише,
0079 Сташе пити вино и ракију.
0080 Јоште рече Јушковић Матија:
0081 „О мој куме, попе Љешевићу!
0082 „Ђе је тебе паша од Загорја?
0083 „Ђе ли ти је Аировић-Ибро?”
0084 Одговара попе Љешевићу:
0085 „Ено, вели, паше од Загорја
0086 „И са шњиме Аировић-Ибра
0087 „Код бијеле цркве манастира
0088 „У Орашју, мјесту питомоме,
0089 „Ко игумна Гаговић-Аџије;
0090 „Ту је паша конак учинио,
0091 „А сјутра ће рано одлазити,
0092 „Одлазити Гацку пространоме,
0093 „И са шњиме Аировић Ибро.”
0094 Колика је тавна ноћца била,
0095 Не спаваше попе ни Матија,
0096 Но разговор код совре водише;
0097 Матијино све поспало друштво
0098 Око совре попа Љешевића,
0099 Све поспало, као и поклано.
0100 Ноћца прође, и зорица дође;
0101 Тад’ Матија пробудио друштво,
0102 Ту се с попом изљубише дивно,
0103 Па одоше у Гол’ју планину,
0104 Спустише се у Дугу крваву.
0105 Кад им сјутра јутро освануло,
0106 Подиже се паша од Загорја,
0107 Те он иде Гацку пространоме,
0108 С њиме иде Аировић Ибро.
0109 Док дођоше на Равно планину,
0110 Ту ми Турци коње одсједоше.
0111 И мало се они одморише,
0112 И по једну каву испекоше,
0113 Каву пише, тутун запалише,
0114 Учинише мало разговора.
0115 Још говори Аировић Ибро:
0116 „О мој куме, пашо од Загорја!
0117 „Ти ћеш ићи Гацку пространоме,
0118 „А с Гацка ћеш у Рудине равне;
0119 „Но кад дођеш у Рудине равне,
0120 „Имам кмете села Корављице,
0121 „А до њих је село Делеуша,
0122 „На њих ћ’ доћи млоге давуџије,
0123 „Кумим тебе Богом истинијем,
0124 „Богом кумим, а руку ти љубим,
0125 „Немој кмета кога изгубити!”
0126 Њему вели паша од Загорја:
0127 „О мој куме, Аировић Ибро!
0128 „Оди са мном Гацку пространоме,
0129 „С Гацка ћемо у Рудине равне,
0130 „Одатле ћеш, Ибро, у Никшиће;
0131 „Стра је мене, ја се бојим љуто
0132 „Пролазити проз Дугу крваву,
0133 „Хоће тебе дочекат’ хајдуци.”
0134 Ма му рече Аировић Ибро:
0135 „А не бој се, мој милосни куме!
0136 „Ја имадем мила кмета свога
0137 „Под Голијом Баја Балетића,
0138 „Проз Дугу ће мене пропратити,
0139 „Те ћу проћи мирно од хајдука.”
0140 То му рече, па се раздвојише,
0141 Пољуби га у скут и у руку.
0142 Паша оде Гацку пространоме,
0143 Ибро оде под Гол’ју планину
0144 Своме кмету Балетићу Бају.
0145 Ту га Бајо дочекао дивно,
0146 Даде њему конак и вечеру.
0147 Онда рече Аировић Ибро:
0148 „О мој кмете, Балетићу Бајо!
0149 „Ти покупи младе Голијане,
0150 „Да ме пратиш кроз Дугу крваву,
0151 „Јер се љуто бојим од хајдука.”
0152 Кад у јутро јутро освануло,
0153 Бајо купи младе Голијане,
0154 Те он прати Аировић-Ибра,
0155 Прати њега проз Дугу крваву;
0156 Неколико Дуге проодише,
0157 Тад завика Аировић Ибро:
0158 „Мио кмете, Балетићу Бајо!
0159 „Што је било гњезда вучијега,
0160 „Све смо данас у Дугој проишли;
0161 „Но ти врати твоје Голијане.”
0162 То је Бајо једва дочекао,
0163 Па се с друштвом враћа на трагове.
0164 Но хајдуци међ’ собом говоре:
0165 „Милутине, наша харамбашо!
0166 „Или нас је срећа оставила,
0167 „Те су Турци прије проодили;
0168 „Или правог не згодисмо пута,
0169 „Одимо се враћат’ на трагове.”
0170 Тада рече Балић Милутине:
0171 „Браћо моја, љубимна дружино!
0172 „Да чекамо, докле ноћца дође.”
0173 То су они у ријечи били,
0174 Ал’ хајдучка стража допаднула,
0175 И њима је ’вако бесједила:
0176 „Милутине, наша харамбашо!
0177 „Покриј друштво по трави зеленој,
0178 „Ев’ одовуд тридесет Турака,
0179 „Пред њима је Аировић Ибро
0180 „На дорату коњу помамноме.”
0181 Кад хајдуци ријеч разумјеше,
0182 Покрише се по трави зеленој;
0183 Још говори Јушковић Матија:
0184 „Браћо моја, љубимна дружино!
0185 „Немој који пушку опалити
0186 „На бијесна Аировић-Ибра,
0187 „Док ја не би моју опалио;
0188 „Ако не би Ибра погодио,
0189 „Удри који, родила га мајка!”
0190 У ријечи коју бесједише,
0191 У то доба навалише Турци.
0192 Добро гађа Јушковић Матија
0193 Баш онога Аировић-Ибра,
0194 Добро гађа, ал’ лоше погађа:
0195 Не погоди Аировић-Ибра,
0196 Но код њега бегова Усицу,
0197 По добру га мјесту погодио,
0198 У сковију међу очи црне,
0199 Мртав паде у траву зелену.
0200 Пуче друга пушка од хајдука,
0201 Добра друга Вујачића Крста,
0202 Те погоди Наргилу Алију
0203 Посред паса, укиде га с гласа,
0204 Мртав паде у траву зелену.
0205 Тад’ побјеже тридесет Турака,
0206 Ал’ не бјежи Аировић Ибро,
0207 Он нагони коња у хајдуке,
0208 А кликује од Никшића Турке:
0209 „Ну од’ Турци, родила вас курва!
0210 „Ну од’ Турци, мало је хајдука,
0211 „Не ћемо л’ их данас рашћерати.”
0212 Пушку пали Балић Милутине:
0213 Он погоди Аировић-Ибра,
0214 По добру га месту погодио,
0215 Међу пуца, ђе му душа куца,
0216 Мртав паде са коња дорина;
0217 Пак хајдуци на ноге скочише,
0218 Те им Турске осјекоше главе:
0219 Ал’ је њима лоша срећа била,
0220 Утече им Ибраимов доро,
0221 И однесе од Пиве хараче.
0222 За њим они трчат’ ћадијаху,
0223 Ал’ не даде Балић Милутине:
0224 „Не трчите, љубимна дружино!
0225 „Ми за доста имамо шићара
0226 „Са Турака одијело дивно,
0227 „И још више свијетло оружје;
0228 „Даће нама попе Љешевићу,
0229 „Хоће дати двије кесе блага,
0230 „Све у жуто ситна Млечанина.”
0231 Одатле се натраг повратише,
0232 У Морачу здраво доодише,
0233 Мртве Турске донијеше главе,
0234 На б’јелу их кулу поставише,
0235 Б’јелу кулу Малише сердара,
0236 Нек’ се чудо на далеко чује.



Извор[уреди]

Вук IV - Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд 1986-1988.