Поп Ђоко Цмиљанић и Реџа буљугбаша

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Поп Ђоко Цмиљанић и Реџа буљугбаша

0001 Коња кује Реџо буљугбаша,
0002 Коња кује у граду Сјеници,
0003 Коња кује, коњ му поскакује.
0004 Ал’ бесједи Реџо буљугбаша:
0005 „Дура, доро,појели те вуци,
0006 Не кујем те да те препродајем,
0007 Нит’ те кујем брату у сватове
0008 Нит’ те кујем за цареву војску,
0009 Веће, море, хоћу да путујем,
0010 Да путујем шеру Митровици,
0011 Да ухватим попа Цмиљанића,
0012 Да доведем ка граду Сјеници,
0013 Да објесим граду на капији —
0014 Нека виде аге Сјеничани,
0015 Нека виде шта сам учинио!”
0016 Кад је чуо попе Цмиљанићу,
0017 Кад је чуо шта му Турчин прети,
0018 Он оако Реџи поручио:
0019 „Чујеш, море, Реџо буљугбаша,
0020 Ја сам готов да мегдан д’јелимо,
0021 Да д’јелимо мегдан на видику —
0022 Нека види и старо и младо
0023 Какова се два јунака бију!
0024 Само велим и Богом те кунем,
0025 Које, држим, да је свима творац,
0026 Да не будне какве пријеваре;
0027 А ја ти се Богом живим кунем
0028 И законом српским и причешћем
0029 Да у боју криво чинит’ нећу;
0030 А ти, Реџо, мени се закуни
0031 По закону турског алкорана,
0032 Ја ћу твојој вјероват’ заклетви,
0033 Па ондака, Реџо буљугбаша,
0034 Ђе гођ хоћеш мегдан да д’јелимо,
0035 Да нам жао на срцу не буде —
0036 Нек’ се прича па и припов’једа,
0037 Како попе с Турком бој под’јели!”



Извор[уреди]

САНУ IV - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.