Загрнул се поп господин, У то чудно и одело, Самотворно и одеждо. Ни кројено, ни шијено, Сас ножици не резнуто, 5 Сас иглицу не б’цнуто. Све му је се забојало, И у двору вита јела, И уз јелу станов камен. Ој убава мала момо! 10
