Ја се најми у попа,
Ах! на моју злу срећу.[1]
Ја се најми да орем;
Посла мене мој попа,
Посла мене да орем; 5
Ја започе орати,
Ситна киша удари.
И ја лего спавати;
Кад се од сна ја трго,
Палице ми листале. 10
А јармови цветали.
Курјак барну изео,
А кусоњу наклао;
Отуд иде мој попа,
Носи семе, да сеје; 15
Расрди се мој попа,
Просу семе из вреће,
Стрпа мене у врећу,
Па он узе ајкачу,
Па све мене по врећи! 20
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 527.
