Понор (1913)
Ломљава и праска. Јечи кланац дуги,
А високо, где се дижу греде косе,
Кô два мрка дива два се брата носе -
Један је са Дрине, а с Марице други...
Под њима дубоко грми Вардар стари,
И пауци смрти преду црне нити...
А они се хрву... Ко ће жртва бити?...
Јека. Свод се тресе. Гракћу лешинари.
Већ на рубу стоје. Одлучно је доба.
Низ литице оштре срушише се оба,
И млаз воде пљусну. Сунце за врх седа.
Јуриш, посртање, вапај, шкргут зуба,
Крв и ропац... Треште звуци кобних труба...
Сам, са стене, с болом син Немање гледа...