Помиреније/5
ПОЗОРИЈЕ ЧЕТВРТО
АНИЦА, ПРЕЂАШЊИ
АНИЦА: Добројтро, господине.
АДВОКАТ: Добро јутро, добро јутро.
АНИЦА: Како сте, господине, шта радите?
АДВОКАТ: Ево баш сад једну релацију довршујем.
АНИЦА: Бога вам, господине, шта је од мога процеса?
АДВОКАТ: Он је у делу.
АНИЦА: Оће ли се једанпут свршити?
АДВОКАТ: До три месеца, пређе не може.
АНИЦА: До три месеца, тако сте ми пре по године казали, ја не знам шта ви радите.
АДВОКАТ: Моја драга, разумете ли, то не може тако лако бити.
АНИЦА: Кад је тако, ја ћу мени другог фишкала тражити.
АДВОКАТ: По произволенију, но ја вам ѕіncere кажем, разумете ли, да се не би нико тако за ваш процес заузео, разумете ли, као ја. Ствар је чудна, сад је противна партаја млого документа добила.
АНИЦА: Шта декумента, шта ће мени декумента, кад ја сама декумента; нек плати колико суд осуди, па ето ти декумента. Она ме је тукла, то је цео комшилук видио; па шта ћете више. Истина и ја јој нисам остала дужна, пуну сам шаку косе начупала; ал је она мене стровалила на земљу, знате ли ви то, господине?
АДВОКАТ: Добро, добро, драга Анице, но она може — разумете ли? — сад документа против вас имати.
АНИЦА: Кажем вам, ја нећу декументе.
АДВОКАТ: Имамо exempla да је млого пута parѕ trіumphanѕ пала и реексеквирата била. Тако може и код вас бити, случај је куриозан, разумете ли, ија сам почињем сумњати...а то добро знате гди ја, ја сумњам, други дрктати мора. Зато ће најпробитачније бити за вас да се помирите.
АНИЦА: Шта, да се помирим, ја да се помирим с оном фландром, с оном несрећом, волим пређе цркнути.
АДВОКАТ: Хе, хе, хе, ништа је то, следујте ви само моме совету.
АНИЦА: Кажите ви мени, господине, оћете л’ ми људски судити? Ако нећете, ја ћу мени другог фишкала наћи, знате ли, фала богу, сад ји има као репе у кишовитој години.
АДВОКАТ (разрогачи се): Шта? У присуствију моме, разумете ли, таква дехонестација против адвоката? Patіentіa me deѕerіt. Знај, жено, да ја најбоље знам гди имаш право, гди немаш, ја ћу Фемин процес на себе узети, а свим ћу колегама мојим расписати каква си жена, онда дркти од мога перета.
АНИЦА: Господине, молим, ја нисам тела вас увредити.
АДВОКАТ: Тако, тако, зар ви мислите да вами добра не желим? Зашто се не би помирили кад вам ја кажем?
АНИЦА: Али, господине...
АДВОКАТ: Пст, ни речи више. Онај који ми се не покорава, разумете ли, нема код мене аудиенцију.
АНИЦА: Кад ви баш тако кажете, господине, ја не марим, али само да не буде забадава.
АДВОКАТ: За то се не брините. До по фртаља сата дођите код мене; ја ћу и Фему дати дозвати, онда можете кондиције представити.
АНИЦА: Верујте, господине, да ми тешко пада, али кад ви тако кажете, морам. Збогом! Ја ћу доћи на време.
АДВОКАТ: Слуга.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|