Полећело јато голубова (20)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


[Полећело јато голубова]

Полетило јато голубова
Кроз дућане, мимо варошане.
То не било јато голубова,
Већ то били кићени сватови,
Одведоше Ружицу ђевојку. 5
Кад су били кроз гору зелену
Тад говори Ружица ђевојка:
— Чујете ли, кићени сватови,
Ни пјевајте, ни пушке метајте,
Ова гора нигда није сама, 10
Ја л’ без вука, ја ли без 'ајдука,
Ја л’ без оног Мија арамбаше.
Кад сам била од седам година,
Мијо ме је просио од мајке;
Нит’ сам хтела, ни ме мајка дала 15
Мало било, за дуго не било,
Отуд иде тридесет Турака,
А за њима Мијо арамбаша.
Како изби тридесет Турака,
Тако пуче тридесет пушака, 20
Земљи паде тридесет сватова,
Само оста Ружица ђевојка.
Опази је Мијо арамбаша
Па је води доље на друмове,
Сузе лије, од 'ајдука крије. 25
Ал’ говори Мијо арамбаша:
— Кога ти је, Ружо, најжалије?
Је л’ ти жао кума ил’ ђевера,
Ил’ ти жао Митра ђувегије?
Говори му Ружица ђевојка: 30
— Није жао кума ни ђевера,
Ни ми жао Митра ђувегије,
Већ ми жао тридесет сватова.
Пусти мене да свате обиђем,
Остала ми свилена марама. 35
Оде Ружа од леша до леша
Па налази свог милог ђевера:
— Устај, ђешо, жалосна ти мајка,
Тебе, море, код двора чекају
Кад ћеш доћи и довести снајку!... 40
Па извади јаглук од појаса
И покрива лице од сунашца,
Црне 'тице да не грде лице,
Црне вране очи да не ваде.
Опет иде од леша до леша 45
И налази свога милог кума:
— Устај, куме, жалосна ти мајка!
Тебе, море, код двора чекају
Кад ћеш доћи и довести куму.
Па извади јаглук од појаса, 50
Прекрива му лице од сунашца,
Црне ’тице да не грде лице
Црне вране очи да не ваде.
Опет иде од леша до леша
И налази Митра ђувегију. 55
— Устај, Митре, жалоснати мајка!
Тебе, море, код двора чекају
Кад ћеш доћи и довести љубу.
Па извади јаглук од појаса
И покрива лице од сунашца, 60
Црне ’тице да не грде лице,
Црне вране очи да не ваде.
Па извади сабљу од појаса,
Удари се сабљом виш’ појаса.
— Када нема кума ни ђевера, 65
Када нема Митра ђувегије,
Нека нема Ружице ђевојке!...



Референце[уреди]

Напомене[уреди]

  • Церје код Бајине Баште, 1982.
  • Казивала Милунка Јанковић
  • Записала Даница Јанковић, ученица

Извор[уреди]

  • Народне песме ужичког краја "БЕЗ ИЗВОРА НЕМА ВОДЕ", Прикупио, обрадио и средио Радослав Раде В. Познановић, Титово Ужице 1984., стр. 240-241.