Полећела два врана гаврана

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


[Полећела два врана гаврана]

Полећела два врана гаврана,
С крили лете, а перјем говоре:
“Моја крила, да би одагњила[1]!
Куд сте мене данас занијела,
Ђено нема дрвца никаквога, 5
Само једно дрво ора’ово:
Под њим лежи јато јагањаца,
И код њих су три чобана млада,
И ш њима је Ружица дјевојка,
Код Ружице, бунар воде ладне. 10
Сагну с Ружа да с воде напије,
К њој долази вила на коњицу:
С једном змијом коња зауздава,
Другом змијом коња ошибује,
Па узима Ружицу дјевојку, 15
Узима је за бијелу руку,
Па је баца за се, на коњица.
Она бјежи преко поља равна,
За њом лете три чобана млада:
“Богом теби, пребијела вило! 20
Остав нами Ружицу дјевојку,
Нек ти буде јато јагањаца!”
Ал говори пребијела вила:
“Нећу, боме, три чобана млада;
Мени мајка Ружу обећала, 25
Кад је Ружа у бешици била,
Онда ј’ Ружа мајци заплакала,
Ал говори стара мила мајка:
“Шути, Ружо, однијеле те виле!”
Нисам ћела у Ружу дирати, 30
Док јој није удаје дорасла!”



Референце[уреди]

  1. одагњила-запалила се, изгорјела

Напомене[уреди]

Уз збирку Милана Обрадовића:

Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. АСАНУ 25-2 бр. 74 (66)

Варијанта:

Извор[уреди]

  • Српске народне пјесме из Западне Славоније, приредила: Славица Гароња -Радованац,Топуско; Нови Сад: Српско културно друштво "Сава Мркаљ"; Книн; Београд: Информативна агенција Искра, 1995., стр. 68.