Полетио сив-зелен соколе
сусрио га шећер Салих-ага:
— А бора ти сив-зелен соколе,
ниси л' богдо од Босне поносне?
А цвати ли по Босни љубица, 5
мијеша ли се катмер и ружица,
бере ли га моја другарица,
шеће л’ за њом Омер-потурица?
— Ја сам скоро од Босне поносне,
а све цвати по Босни љубица 10
и мијеша се катмер и ружица,
и бере га твоја другарица,
за њом шеће Омер-потурица.
Па му вели твоја другарица:
— Одмакни се, Омер-потурица! 15
Нисам мога одгојила лица,
ни од жарког заклањала сунца
за такога Омер-потурицу,
већ за мога шећер Салих-агу!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 258.
