Полегла је ђетелина трава,
Од Котара до Гопчића двора,
Нико ми је пожњети не може,
Нако једна златорука Маре,
Златном руком сребренијем српом, 5
Те је баца пред браћине коње:
„Јед'те, јед'те, моје браће коњи,
Јер хоћете далек’ путовати,
Три дни хода преко равна поља,
А четири преко мора слана.” 10
Милорад Радевић, Миодраг Матицки: Народне песме у Српско-далматинском магазину, Матица српска, Институт за књижевност и уметност, Нови Сад * Београд, 2010., стр. 66.
