Покрај Лашве зелена ливада,
по њој пасу коњи Атлагића,
припиње их Атлагића сека,
лијепа сека дилбер Умихана,
златном жицом за срмали коље. 5
Гдје јој златне жице недостаје,
ту дотичу русе плетенице:
косе реже, љуте коње веже.
Гледало је момче са пенџера,
гледало је па јој бесједило: 10
— Не реж’ косе, секо Атлагића!
Вредније су твоје плетенице
већ сто браће и стотину коња!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 60.
