Кућа бела, ал’ забата нема,
Забат био, пак се разрушио,
Швалери га на ногу разнели;[1]
С једне стране није покривена,
С друге стране није пошивена;[2]5
По тавану нађикала трава —
Нека ђика, покосиће дика,
Дика коси, вода откос носи;
Седе дика да косу откива,
Коса звекну, мени срце јекну. 10
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 299.
