Поклич Змају

Извор: Викизворник
Алекса Шантић

Просијајте луче благе
Сврх етира звјезданога,
А ви српске сеје драге
Од Тимока до Јадрана
Берте ките с лавор грана,
да уз трепет златног сјаја
Саплетемо в'јенац славе,
Око чела, око главе,
    Нашег Змаја!

Друже зв'јездам', сунцу јарком,
Ти љубимче божјег сјаја,
Ти си својом пјесмом жарком
Кроз облаке наших јада
Слао искре нових нада -
Што клонуле с вјетром спаја; -
Од Тимока до Јадрана
Био мелем љутих рана,
    Уздисаја...

О, мален је в'јенац пао
На то чело, дични Змају,
Ти си виши в'јенац дао
Своме роду, нараштају;
У њ си с неба сунце снио,
Зв'јездама га окитио,
Од Тимока до Јадрана
На вихору мутних дана
    Да род грију!

Слава жару - срцу твоме
На коме се Србин грије!
Слава духу великоме
Над ким златно небо бдије!
Слава пјесми што се вила
По стољећа српском крају,
Слава гласу твојих вила!
Слава твоме умном сјају! -
    Слава Змају!