Позна јесен
| Позна јесен (1903) Писац: Јелена Ј. Димитријевић |
Каква је то жена тако оголела,
Скроз покисла, с тугом на лицу јој жуту?
Јесен!... Сузе, црне руке сасвим празне,
Ко̂ да ће у прошњу по каљаву путу.
Њено ведро чело с јада потамнело;
Дубоко јој око од плача уса’ло;
Богата владарка имала је свега,
До наге је душе време опљачкало.
Каква беше с гроздом зрелим у десници!
Каква с крупним класом зрела кукуруза!
Са пшеничним влатом!... Гробу иде
Оголела, јадна, с потоком од суза.
Извор
[уреди]- 1903. Српски књижевни гласник, година 1903, књига 1, стр. 21.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јелена Ј. Димитријевић, умро 1945, пре 79 година.
|