Позив на јуначку забаву

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Војислав Илић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Позив на јуначку забаву
Писац: Војислав Илић


Војислав Илић1.jpg

Беше негда златно доба,
Кад с престола чиста злата
Цареваше златна слога
Измеђ' Срба и Хрвата.

Љубили се преци наши
И крепили љубав своју
И у послу, и при чаши,
И у миру, и у боју.

Са клобука мртвих њини'
Вило се је густо перје,
А по сурој међедини
Алем-камен и бисерје.

Од исконских древних дана
Оцеви су били тића:
Племенитих Франкопана
И јуначких Обилића.

Колевка им била иста,
Једно поље и гробница -
Изнад којих слава блиста,
Сјајном сунцу споредница.

Ту потомак, сиље робље,
О слободи тужно снива,
Где витешко њино гробље
Маховина густа скрива.

Ој, Татранске мрачне горе,
Отворите груди своје,
Шуми, шуми, сиње море,
И сведоч'те ви обоје.

Колико су преци наши
Неговали љубав своју
И пр послу, и при чаши,
И у миру, и у боју. -

Па још искре ако има
Од љубави, негда веље,
Нек драг позив буде свима
На јуначко, на весеље.

Који уме, тај нек бије
Отровницом стрелом лаком
Птицу ону за облаком,
Што нам свима небо крије.

21. јул 1890.

Извори[уреди]

  • Војислав Илић: Лирско песништво, страна 190-191, 2. књига, Вук Караџић, Београд.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 125 година.