Поздрав (Војислав Илић)
Изглед
Поздрав Писац: Војислав Илић |
Поздрав
Кад у вече благи ветрић лахори
И образе твоје љуби, милује,
Зоро моја, он ти шапће, говори,
Како драги за драганом тугује.
Кô што цветак росу тражи, тражи зрак,
И тим срећан небу мири над собом,
Тако и ја мржње ове мрзим мрак,
Гинем, венем, лане моје, за тобом!
И кад сунце зраком мине за гору,
Жељно пружам руке своје злату свом,
Поздрављам те по несташном лахору:
Буди роса, буди сунце војну твом.
20. децембар 1881 год.
Извори
[уреди]- Војислав Илић: Сабрана дела, Лирско песништво 1872-1886, Вук Караџић, Београд, страна 122.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|