Поздрав (Љубомир Мирковић)

Поздрав  (1894)  Писац: Љубомир Н. Мирковић

Гле, исток гори
У рујној зори,
А сунце хита,
Да грли св’јет —
Прва му зрака
Чила и лака
Љубнула ружу,
Убави цв’јет.

Дрхтати стала
Ружица мала
Од силног жара
Пољупца тог, —
Пак у висину
Сунашцу вину
Миљени поздрав
Мириса свог.

Мирис се прену,
А с њим се крену
У пјесми чилој
И поздрав мој:
Сунашце јарко,
Сунашце жарко,
Срећан ми био
Излазак твој!

Бијељина.

Извор

1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девет, број 8, стр. 113.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Љубомир Н. Мирковић, умро 1906, пре 117 година.