Под храстом...
| Под храстом... (1898) Писац: Богдан Крајишник |
Под лиснатим грањем стољетнога храста
У тишини ноћној, усамљен од св’јета,
Ја о теби сањам, сањам и удишем
Свјежину и мирис успаваног цв’јета.
Опојена душа у блаженству тајном
Лети и над тобом к’о сан благи бдије,
Милује те, љуби, и од њежних жеља
На косице твоје златне в’јенце вије...
Пред твојим олтаром, мој анђеле благи,
Она химне поје и тамјан ти пали,
А кроз тиху поноћ, испод густог грања,
Несташно се журе сребрнкасти вали.
Извор
[уреди]1898. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година друга. стр. 26.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Богдан Крајишник, умро 1902, пре 122 године.
|