Под ружицом
| Под ружицом Писац: Авдо Карабеговић Хасанбегов |
Ох, како пријатно
Лахки лахор пири,
А како ли слатко
Румен-ружа мири!
Како ли је дивно
У том перивоју,
Ђе славујак сјетни
Пјева пјесму своју!
Тек што вјетар дуну
И подиже грање,
Под ружом ми бл’јесну
Моје миловање.
У слатком се санку
Тио осмјехива —
Ко зна! Можда сада
Баш о мени снива.
— Зар њу да не љубнем,
Срцу да одолим?
Ма да је и анђ’о
Брани мачем голим?
Задрхта ми срце
К’о листак на ружи,
Кад ми тако врео
Први пољуб пружи...
Затим као вила
Од мене се вину, —
Санче! Слатки санче
Ала брзо мину!
Извор
[уреди]1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 243.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Авдо Карабеговић Хасанбегов, умро 1900, пре 124 године.
|