[Под брегом се јела разгранала]
Под брегом се јела рзгранала.
Испод јеле зелена ливада,
У ливади два бистра кладенца,
Код кладенца прострто сиџаде,
На сиџаде заспала девојка, 5
Под главом јој снопак детелине,
На груди јој сјајно огледало.
Дође млади пастир од оваца,
Те разбуди девојку од сана;
Дође пастир од бистра кдаденца, 10
Те разбуди жетварку девојку,
Те је прсну водом од кладенца.
Па говори млађано пастирче:
О, девојко, мајчина жетварко,
А што си се тешком сану дала? 15
Како легла ва зелену траву,
Тако Богу своју душу дала.
