Подуни ме ветре горјанине

Подуни ме ветре горјанине

Подуни ми, ветре горјанине,
та подигни провес на невесту
да видим што смо дангубили,
дангубили три бијела дана.
Проклет да је ветар горјанин, 5
та подиже провес на невесту,
те су свати лице угледали.
Ал’ говори млада невестица:
„Чујте мене, кићени сватови,
срамота је у вас погледати, 10
а камоли вама говорити;
црна ми је земља омилела
ведро ми је небо одмрднуло“.