Подне учи у Мостару граду,
Мостарани авдест узимају.
У Мостару, а на шадрвану,
не узима гонџе Мехемеде,
већ загрће уз руке рукаве: 5
бијеле се руке кроз рукаве
кано груда у планини снијега.
Гледала га Мустајпашиница
са чардака, са демир пенџера.
Она зове Кумрију робињу: 10
— Кумријице, моја робињице,
хајде зови гонџе Мехемеда,
све му кажи што је и како је,
да га зове Мустајпашиница
на чардаке, на бијеле руке... 15
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 161.
