Полегла је бјелица шеница
Од Копчића до бегова двора,
Жнијеве је Копчића робиња
Десном руком, сребрнијем српом;
Тудар паса Биглић Усеине, 5
Божју јој је помоћ називао:
„Божја помоћ, Копчића робињо!
„Је ли добра бјелица шеница?
„Је ли каква Копчића кадуна?"
Одговара Копчића робиња: 10
„Лијепа је бијела шеница,
„Јошт је љевша Копчића кадуна;
„Да је видиш, разболио би се,
„Да је љубиш болан од грознице.
„По љубљењу ти би преболио." 15
Ал' говори Биглић Усеине:
„Чин' ми, чин' ми, Копчића робињо,
„Да ја љубим Копчића кадуну,
„А тебе ћу даровати дивно."
Кад то зачу Копчића робиња, 20
Баци млада сребрнога српа,
Па отиде двору бијеломе,
И дозива Копчића кадуну:
„Да т' је виђет', моја госпођице!
„Диван ти је Биглић Усеине! 25
„Да га видиш, разбољела би се;
„Да га љубиш, боље би ти било."
Кад то чула Копчића кадуна:
Робињи је тако бесједила:
„Чин' ми, чин' ми, моја робињице 30
„Да ме љуби Биглић Усеине;
„До сад си ми робињица била,
„А од сад ћеш по Богу сестрица."
Кад то чула танана робиња,
Она зове Биглић Усеина, 35
Тер узима од Биглића мито.
Двапут више од своје кадуне.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 473-474.
