Подиже се орманица
Испод Сења бијелога,
Пред њом Иван харамбаша
И Матија капитане
И млад Петре Војводићу. 5
Кад су дошли сред пучине,
Сред пучине сиња мора,
На мору их дочекаше
Клети Турци барбарези,
Ивана им харамбашу 10
Низ јарболе обисише,
А Матија капитана
Ка галији приковаше,
А млад' Петра Војводића
И остале витезове 15
В сиње море потопише.
Ту ниједан не утече,
Већ млад Петре Војводићу —
Ни он не би утекао,
Већ је добар пливач био, 20
У пливању је ударио,
На сухо је испливао.
Сењани га угледаше,
И још су му говорили:
„Нут' нам Петра Војводића, 25
Који се је научио
Добре гласе донашати,
Муштулуке пријимати!”
Ал говори Војводићу:
„Ај, Сењани, братјо моја, 30
Зли вам гласи, братјо моја,
А још гори муштулуки:
Кад смо дошли сред пучине,
На мору нас дочекаше
Клети Турци барбарези, 35
Ивана нам харамбашу
Низ јарболе објесише,
А Матија капитана
Ка галији приковаше,
А остале витезове 40
В сиње море потопише!"
