Подигох се јунак путовати
до лијепа шехер Сарајева.
Украј пута ја се намјерио
на густину орахова хлада.
Под орахом извор вода тече, 5
на извору под вијенцем дјевојка,
до дјевојке невјестица млада.
Те помислих мисли свакојаке:
ил’ ћу љубит’ младу невјестицу,
ил’ ћу љубит’ лијепу дјевојку? 10
Све сам мисли на једно смислио:
изљубио невјестицу младу,
а не љубих под вијенцем дјевојку.
Љуто куне кићена дјевојка:
— Сарајево и Поље Петрово, 15
по крају вас куга поморила,
по сриједи ватра изгорјела,
кад у вама зли су обичаји,
да се љубе невјестице младе,
а не љубе под вијенцем дјевојке!20
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 833.
