Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама

Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама

     Као што сам у уводу ове збирке поменуо, бележења српских народних лирских песама вршио сам повремено, и у разним годишњим добима. Каткад јо то било на извору народног певања, али исто тако било је и само казивања или рецитовања, којом приликом сам песме записивао онако како су их казивачи саопштавали.
     Знатан број српских народних лирских песама, којз сам пре другог светсног рата записао (1934 — 1940), на Косову и суседним пределима, пропао ми је у току другога светског рата, тако да је из тога доба мојих записивања, остао мали број лирских песама. Но, ја сам и поред тога наставио са бележењима лирских народних песама у Срба, како за време рата, тако и након другог сзетског рата све до данашњих дана. Тако је и настала ова збирка, коју смо сврстали према следећој композицији:
     I. Козмографске песме: 1. Југ и Сјевер (забележена у Добром Долу, Косаница — јужна Србија); 2. Три се снега на планини беле I (забележена у Боровцу, Косаница — јужна Србија); 3. Три се снега на планини беле II (забележена у Јерињу, Косово).
     II. Песме које се певају деци: 1. Ајде шета — шета (забележена у Сочаници, Косово); 2. Бсжић зове с мокије (Добри До, Косаница); 3. Буји, паји чедо моје драго (Каменица — Крива река — Косово); 4. Ваган каше (Трпезе, Косаница); 5. Влатко ми спава (Гњилане, Косово); 6. Да мајци порасте син (Сува Река — Косово); 7. Да ми чуваш овце иљаднице (Мушниково. Сретечка жупа — Косово); 3. Ете гу маца (Гризиме, Крива река —-Косово); 9. И писма се свршила (Бело Брдо, Косово); 10. Иш кокоте, (Добри До Косаница); 11. Иш кокоте, кокотићу (Добри До — Косаница); 12. Којшиџије први комсиђије (забележена 9. I 1948. год. у с. Мушникову у Сретечкој жупи — Косово, од Драге Илић, старе 53. год. неписмене сељанке. Песму је чула од својег мужа Михаила Илића, када је трускао децу на колену и певао им); 13. Луле, лула моје дете мицко („Две три лакрдије, рекнемо, ко има време, док се дете успије”, Витина — Кооово); 14. Љуља љушка (Трпезе — Косаница); 15. Љуља, љуља љушка (Лешак — заселак Камен -- Косозо); 16. Матери козе да пасеш (Новаке, Подрима — Косово); 17. Мац мацане копрцане (Добри До — Косаница); 18. Милојкино чедо („Нишала дете од мерак нема Милојка и певала”, Косовска Каменица Косово); 19. Нина, нина (Реткоцер — Јабланица — јужна Србија); 20. Нина, нина бебу (Реткоцер — Јабланица — јужна Србија); 21. Нина нина доћ ће стрина (Лешак, заселак Камен — Косово); 22. Нина, нина ко планина, (Новаке. Подрима — Косово); 23. Нина, нина лудо дете мајкино (Мушниково Сретечка жупа — Косово); 24. Нина, нина, Петра сина (Добри До, Косаница); 25. Нуна, нуна лушка (Гњилане — Косово); 26. Од два соја син (Добри До, Косаница); 27. Оста кокот удовац (Реткоцер, Јабланица); 28, Остала је пилица (Добри До, Косаница); 29 Расти, расти малени Јоване (Видровац — Неготинска крајина „Тако се прича, цар неда нама девојку“); 30. Тајто, Тајтано, („Пева се малој деци приликом опасивања"), Гризиме, Крива река — Косово); 31. Трус бите кобиле (Свињиште — Косаница); 32. Трус, трус кобиле (Добри До — Косаница); 33. Ула — ула како була (Новаке, Подрима — Косово); 34. Чије оно дете (Добри До — Косаница); 35. Чува баба говеда, (Остраће — Косово); 36. Чува плачко говеда (Трпезе-Косаница); 37. Шетала бетало {Шушњак — Косаница); 38. Шета Рада по градини (Добри До, Косаница); 39. Шетала шетна (Црвеника — Косаница); 40. Шета шетна (Трн — Косаница); 41. Шушумиле кобиле (Заграђе — Косаница).
     III. Песме које певају деца: 1. Дванаес сати удара (Сочаница — Косово); 2. Елем, белем чедиле (Врање); 3. Паде киша уби миша (Пећ — Косово); 4. Ко не види дугу („Кад се појави дуга на небу деца певају“ Медвеђа — јужна Србија); 5. Спиј пиле, спиј, („Тако се пева пилету, нада га ухвате и с њиме се шале; стазе му главу под крило и озако певају машући с пилетом", Церница — Горња Морава — Косово); 6. Два се петла побише (Пећ — Косово); 7. Ој, Миле, Милутине (Богошевци, Сретечна жупа — Носово „Ово се броји ко ће остати најпоследњи, да хвата осталу децу“); 8. Цике цамбурике („Ово за игру, трчање и хватање, кријачка“, Богошевце, Сретечиа жупа — Косово); 9, Калумпер, Перо царе („Дечја игра. Двоје седе, остали иду около њих и певају". Добри До — Косаница); 10. Ћивћимане (Приштина — Косово); 11. Шајкане, шећеркане (Добри До — Косаница).
     IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме: 1. Бор садила у башти ђевојка (Добри До — Косаница); 2. Голуб лети планинама (Бања, Метохијски подгор — Косово); 3. Зелен ора' испуцала кора („Оза се песма пева и за славе". Плакаоница, Рогозна — Косово); 4. Зелен ора' на Мораву пао („Ова се песма пева и за славе“, Плакаоница, Рогозна — Косово); 5. Лепо пева за гором девојка („Ова се песма пева и за славе". Плакаоница, Рогозна — Косово); 6. Овце чува чобан и чобанка (Јелакце, Копаоник — Косово, Ова се песма „пева и о свадби. Викну на глас, па само пљеште“); 7. Ој јабуко зеленико (Добри До — Косаница); 8. Ор — рја — рја („Кад се козе погубе, из шале, пастирица је певала ову песмицу". Сочаница — Косово); 9, Престај, престај кишице („Кад чобани чувају стоку на испаши, а пада киша, дз би престала киша, онда они певају ову песму (Гњилане —-Косозо); 10, Синоћ Марко из Солуна дође („Ову песму су радо певали козари чобани. Доње Јариње — Косово); 11. Струк босиљка дебелога лада („Чобанска песма, пева се и у другим приликама". Јелакце — Копаоник — Косово); 12. Чувам овце око девет дренз („Исто ову песму певају и за славе“. Плакаоница, Рогозна — Косово) Пастирске „пођевице" или „поодражице“: 13. Вашо козе повилозе (Заграђе — Косаница. „Говедари или овчари драже козаре"); 14. Говедари дари. („Пођевице дечје. Ово, кад се скупи стока у пландииште, ззђевају се чобани”. Заграђе — Косаница; 15. Говедари дрндари („Овчари кад се драже с говедарима певају". Мачја Стена — Косаница); 16. Говедари, тандари (Мачја Стена — Косаница); 17. Козарице царице {„Пастирска дечја пођевица". Заграђе — Косаница); 18. Свчари, ковчари („Говедари сдговарају озчарима кад се драже с овчарима". Добри До — Косаница); 19. Овчари, подавичари (Трпезе — Косаница); 20. Овчари, тавничари („Пастирска дечја пођевице”. Мачја Стена — Косаница); 21. Свињари, дари („Пастирска дечја пођввица". Мачја Стена — Косаница); 22. Чобанине, бане („Подражица чобанска". Мачја Стена — Косаница); Пастиреске егалице; 23. Вара, вара воле биче („Егалица посвећена волу бику у време пастирских забава оно борби бикова". Добри До — Косаница); 24. Вара, кики, воле моје („Егалица посвећена волу бику, у време борби бикова, ноје лети приређују чобани". Свињиште — Косаница); 25. Ега вара, пријевара („Пастирска егалица: фацетија и сатира, посвећена радости што се коза парила са одабраним јарцзм, добре пасмине". Добри До — Косаница); 26, Ега воле у бикове („Егалице посвећена волу бику, у време пастирсних забава око борби бикова”. Мачја Стена — Косаница); 27. Ега, ега, бабо моја („Пастирска егалица: фацетија и сатира". Добри До — Косанкца}; 28. Ега, ега, воле моје (I) {„Егалица посзећзна волу бику, у време пастирских забава око борби бикоза". Добри До — Косаница); 29. Ега, Ега, вoле моје (II) („Егaлица пoсвећена волу бику, у време пастирских забава око борби бикова". Мачја Стена — Косаница); 30, Кики краво, ду Мораво („Егалица посвећена крави, у време борби крава, које лети приређују чобани”. Добри До — Косаница); 31. У ливади жута крушка („Пастирска егалица; фацетија и сатира”. Добри До — Косаница); 32. Чело то је од челика („Егалица посвећена волу бику, у време борби бикова, које лети приређују чобани". Добри До — Косаница).
     V. Работничке песме. Песме које ое певају кад се сеје цвеће 1. Ој девојко убило те цзеће (Добри До — Косаница). Жетелачке пзсме: 2. Јечам жела за гором девојка („Жетелачка песма. Пева се и уз окретање тепсије". Попов До — Новопазарски санџак); 3. Моба (Богошовце, Сретечка жупа — Косово); 4. Ој пшеницо, каква си у класу (Добри До — Косаница);5. Пратимо девојку (Богошевце, Сретечка жупа — Косозо); 6. Узвикнала белија пшеница {„Пева се кад ожњу пшеницу". Новаке, Подрима — Косово). Работничка бројаница: Свети оци богојавци („Бројаница, када се коси, оре и жито жањз, овако се домаћин обраћа пре почетка посла светитељима". Бело Брдо, Копаоник — Косово); Песме које се певају кад се пече ракија: 8. Маро моја, душо моја („Јесења песма, пева се најчешће уз казан кад се пече ракија". Мачја Стена — Косаница); Прелске песме: 9. Извор вода извирала („Пева се на посјелима и сједницама". Мачја Стена — Косаница); 10. О дезојко у беле рукаве (Бело Брдо, Копаоник — Косово); 11. О Јованка болује л‘ ти мајка („Пева се и уз окретање тепсије. Попов До, Новопазарски санџак); 12. Преле су преље с вечере (Бело Брдо, Копасник — Косово); 13. Синоћ Петко од Солуна дође (Новаке, Подрима — Косово); 14, Снијег паде на беарно воће („Ова се песма пева и уз окретање тепсије". Трн. Косаница — Србија); Песме које се певају кад се тка 15. Немој жено мене бити („То, кад се тка у кући, човјек се шали и говори у пјесми". Добри До — Косаница); Песме које се певају кад се везе и плете: 16. Ми смо сестре везиље („Кад се везе, девојчице по две певају". Добри До -- Косаница); 17. Која прза зађела („Дечје плетарске задражице". Добри До — Косаница); 18. Ко ти купи то одело („Певају девојчице при женском раду". Бело Брдо. Копаоник — Косозо). Пзсме које се певају кад се гради кућа: 19. Ој, сељани бре. (Русце, Врањска котлина. Кад се постављају главе на новосазидану кућу, мајсторима се даје као подарак: кошуља, чарапе, марама и кита цвећа са врбицсм, што сз окачи на постављеним главама. Тад један од мајстора, са сазидане куће вичз изгласа, сличко као када се растерују облаци, или када се дозива с брда на брдо, набрајајући наведене стихове. У неким селима јужне Србије, пре него што ће ритуал почети, те и у време ритуала, у паузама довиковања, удара или бије гоч — бубањ, као и при завршетку ритуала довикивања. Сељани долазе на „крчму" и доносе дарове, који се стављају на главе и припадају мајсторима који су градили кућу). Песме које се певају кад се пчеле пустају — роје: 20. Мат бубо, мат. („Док се ова песма пева, свира се устимз уз то, кад се пчела роји. Да би се збрала у кошницу, најпре озго на кошницу стави се мушка кошуља". Церница, Горња Морава — Косово); Песме које се певају кад се кравв младе — теле: 21. У мојега зета шерембета („Пошалица, обично се певушећи изговара, кад се отели крава и прохода теле, или када се потом подоји под краву". Добри До — Косаница).
     VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе: 1. Краљ Вукашин три радоста има („Док кум обавља резање прве дечје косе, невесте и девојке певају извесне народне песме пригодне само за озај обичај. Најчешће се пева песма „Краљ Букашин три радссти има“. Новаке, Подрима — Косово}.
     VII. Свадбене песме: 1. Анђелино момо што си насрдена (Витина, Гооња Морааа — Косово); 2. Бол болујз прошена ђевојка (Боровац — Косаница); 3. Боловало прошено девојче („Пева се о свадби и на славу". Косозска Каменица — Крива Река, Косово); 4. Ветар вије снегом сије („Сватовсна песма". Заграђе — Косаница); 5. Висок багрем до неба („Пева се о
свадби, слави и овако кад оћеш". Церница, Горња Морава — Косово); 6. Више села зелена лизада {Бања, Метохијсни подгор —~ Косово); 7. Вуче сабљу ђевер Јеремија {Боровац, — Косаница); 8. Гоћ ми ћука у Мамушу („Девојке певају о свадби кад испраћају невесту из родитељске куће”. Новаке, Подрима — Кссозо); 9. Две јабуне попола (Заграђе — Косаница); 10. Дено Магдалено („Пева се у разним приликама, а уз то и при обичају „бабило" у свадбеном ритуалу, при игрању ора". Бујановац — јужна Србија); 11. Забричи се млади младожења („Младожењу брију на дан свадбе. Брат га забричи, а бербер га довршава. Иза тога, својта што је донела, ставља се на младожењу. Пошто се обрије, пере главу младожења, поспе га неки младић, па се окупа. Песму певају девојке и младе жене". Средска, Сретечна жупа — Косово); 12. Заплачи девојно за твоје косе („Кад се девојка удаје, облаче је другарице, она има расплетене косе, а две другарице јој певају". Ђилово, Горња Морава — Косово); 13. Идете ли, летите ли кићени сватови (Плакаоница, Рогозна — Косово); 14. Ја не остављам моје три орета („Жал на свадбена песма". Гњилане — Косово); 15. Кмет ми на сто седеше (Сува Река, Призренски подгор — Косово); 16. Колко звече двори Јованови („Свадбена и орска песма. Пева се и уз окретање тепсије”. Попов До — Новопазарски санџан); 17. Коња јаше Ника Сарајлија („Сеадбена песма коју певају сватови уз пут путнички. Пева се и уз окретање тепсије". Попов До — Новопазарски санџак); 18. Мало село рано вечерало (Бело Брдо, Копаонин — Косово); 19. Мерак ми беше за прво комшиче (Витина, Горња Морава — Косово); 20. Мори Динке тоје алтан чело („Ова се песма пева о свадби, слави и уопште на весељима и забавама. Церница, Горња Морава —-Косово); 21. Невесто око широко (Церница, Горња Морава — Косово); 22. Не просипај снале жито („Пева се код младожењине куће, када невеста просипа жито". Плакаоница, Рогозна — Косово); 23. Нешто Мару грло боли (Заграђе — Косаница); 24. Ој девојко танка конолљико („Свадбена песма, певају је снаши девојке”. Бело Брдо, Копаоник — Косово); 25. Ој невене, мој невене (Бања, Метохијсни подгор — Косозо); 26. Ој Савице ледена водице (Бања, Метохијски подгор — Косово); 27. О купино лозо преплетена („Сватовска песма, пева се обично у кући девојачној када наилазе сватови по девојку. Васиљевац — Косаница); 23. Ракита се разгранила („Пева се и уз окретање тепсије”. Попов До — Новопазарски санџак); 29. Савила се бела лоза (Сува Река, Призренски подгор — Косозо); 30. Симбиљ цзеће на вију зељену („Пева се око свадбе". Новаке, Подрима — Косово); 31. Стари свате добро ти седење (Заграђе — Косаница); 32. Стари свате јадна твоја фала („Певају енђе старом свату". Заграђе — Косаница); 33. Сунце ти се крадом краде (I) („Песма се пева уз окретање тепсије. Обрће је на совру и пева уз тепсију. И људи и жене су тако певали: о Божићу највише и кад се коза на поселима, а и о свадби и слави. Сам певач окреће тепсију и пева. Прстен набије на руку, те звечи. И то се баталило сад. Тако је певао Милан Лешевић, из с. Остраћа, земљорадник, рођен 1902. год., неписмен. Може један да обрће тепсију, а двоје да певају, или ко обрће да пева и један још певач да га прати“. Остраће, Копаоник Косово); 34. Сунце ми се крадом краде (II) („У раније доба ова се песма често певала уз окретање тепсије". Нови Пазар); 35. Три ђевојке саме оде („Песма се пева о свадби и слави". Васиљевац — Косаница); 36. Туђа је кућа гајле големо („Ову песму певају девојке и младе жене на дан свадбе у невестиној кући, у време када девер изводи невесту из одаје“. Шилово, Горња Морава — Косово); 37. Туђа кућа, туга голема („Кад се удаје девојка, браћа је изводе, она иде положена, да не диза берићет на својега татка, и нариче из куће до кола. Браћа је седну у кола и оба седну поред ње. Тако, до негде у село се изљубе и они се врате. Кажу ју: срећан ти пут сестро! И браћа плачу. Ако се невеста обрне, све ће. деца личити ка ујци, Церница, Горња Морава —- Косово); 38, Чело имаш Анталијо („Песма се пева о свадби и весељу". Врбовац, Горња Морава — Косово); 39. Што је оно насред софре (Заграђе -— Косаница).
     VIII. Орсне пасме; 1. Орско натпевање („Песмице уз оро у Срба црногорског порекла’’. Мачја Стена — Косаница); 2. Песме уз црногорску игру по дзоје (Мачја Стена — Косаница).
      IX. Песме које опевају средњовековко феудално друштво: 1. Женидба цара Стефана Душаиа. (По свему судећи у овој песми има утканих стихова и мотива из албанске епикз са Косова, из циклуса о крајишницима. На то потсећа мотив „тевдиљ" калуђера, односно у Арбанаса на Косову „тевдиљ" дервиша (прерушавање у калуђера, односно дервиша), као и проблем витешких игара сељачког балканског друштза, који се исто тако јавља и у арбанаској народној поезији старијих времена. Свакако, под утицајем арбанаског епоса дошло је и име цареве заручнице Јелена уместо Роксанда, како се то јавља у српскохрватском и македонском епосу. У неким песмама кссовског циклуса, у Арбанаса на Косову, и „царица" Милица је замењена именом „Јелена". Забележено 1934. год. од Ђорђа (Максима) Томашевића, земљорадника из Сувог Грла у Метохијском подгору, рођеног 1864. год. 2. Милош Обилић и Недо Арбанас (Забележено 22. IX 1963. год. од Драгосија Ђурића, земљорадника, самоучки писменог. Песму је чуо 1925. год. од Гогића Аврама из с. Лескове. Бело Брдо, Копаоник — Косово); 3. Марко гради грађе у ливаде. (Забележено маја 1947. год. од Спасене Томић, неписмене сељанке, рођене 1900. године. „Она сву песму пева у разним приликама, па и о свадби, слави, као и уз гусле, док гуслар гусла, а она сама пева”. Новаке, Подрима — Косово); 4. Два брата Јакшића („Ова се песма пева у разним приликама, па и уз окретање тепсије". Попов До, Новопазарски санџак); 5. Женидба Радула војводе. (Забележено од Спасене Томић, из с. Новака. Песма се пева „у разним приликама, о свадби, а и уз гусле, када би она пмсму певала, а неки вичан гуслар гуслао уз гусле". Подрима — Косово); 6. Симбиљ момче, Каранфил девојче („У старо време сву је песму радо певао Благоја Раданчић, који је био добар певач“. Гњилане); 7. Ако имаш века, имаћеш и лека. (Забележено 17. септембра 1934. год. од Ђорђа — Максима Томашевића, земљорадника, неписмен, рођеног 1864. год. у Сувом Грлу, Метохијсни подгор — Косово. По свему судећи, сво је препевана арбанаска крајишница); 8. Сестоа Зука барјактара, (Забележено 15. септембра 1934, гсд. у Сувом Грлу, Метохијски подгор — Косово, од Ђорђа — Максима Томашевића, неписменог земљорадника, рођеног 1864. год. Сматрамо да је ова песма препевана арбанаска крајишница).
     X. Гусларсни припеви: 1. Откад Царство Македонско поста. (Гусларски припев Јована — Јоце Радојичића, истакнутог професионалног народиог гуслара из Сремчице код Београда рођеног 1833. год. Забележено јуна месеца 1951. год. у Београду); 2. Весељ бија кутњи домаћине. (Забележено од Спасене Томић, с. Новаке у Подрими — Косово); 3. Све се једно са другијем влада. (Забележено од народног гуслара Радозана Шолевића, монополског радника. Секирача — Косаница, забележено маја месеца 1942. год.); 4. Срлске гусле умукнути неће. (Забележено од Јагоде Лачковић, рођене 1880. год. познате нарикаче из с. Трна — Косаница, фабруара месеца 1942.); 5. А ти Србе здраз и весео буди. (Забележено августа месеца 1944. год. од народног гуслара Марка Добричанина, рођеног 1877. гсд, с. Рача — Косаница).
     XI. Хајдучке песме: 1. Чакар Мара („Пева се у разним приликама." Забележеио од Јована Нисића, земљорадника, рођеног 1905. год. Церница, Горња Морава — Косово).
     ХII. Комитско-качачке песме: 1. Мори Недо, бела Недо. („Ова се песма пева у разним приликама, о домаћим светковинама и на скуповима и весељима". Церница, Горња Морава — Косово); 2. Жали Заре, да жалимо, („Пева се за неко весеље". Шапранце, Пчиња — Јужна Србија); 3. Ај дизај главу млади Зејнел - агу. (Косовска Каменица, Крива река Косово}: 4. Зењелоза мајка на буњиште плаче. („Овде сви ову песму певају о слави, свадби, у разним приликама". Церкица, Горња Морава — Кссово); 5. Нађоше ми го комите. (Забележеио 5. I 1948, год. у с. Богошевcу, Сретечка жупа — Косово, од Недељка Атанасковића, старог 92. год. Он је ову песму чуо у XIX вену у Америци од македонсних печалбара); 6. Овце чува назли Петко (I). (Песма се пева у разним приликама, Гњилане — Косово). 7. Пасе овце бели Петко (II) (Забележено 1955. год. у Гњилану од хаџи Мијалаћа Лаћка Лазића, рођеног 1860, умро 1982. год., познатог гњиланског трговца); 8. Ће ти викамо дсктора од Врање. („Обично се ова песма пева на ћетелије, тамбура". Гњилане — Косово).
     ХIII. Разне забавне песме: 1. Буљна ми бошћа на разбој. [„Старовремска песма". Витина, Горња Морава — Косово); 2. Вишњичица род родила. (Припев: Маро Ресавкињо, гујо присојкињо! Рача — Косаница); 3. Вољела се два цвијета. (Забележено од Благе Видић, рођене 1901. год. Добри До — Косаница, „Ова се песма пева у разним приликама".); 4. Грабише Жарани туј белу Петкану. (Ова се песма пева у разним приликама, ради забаве и весеља. Церница, Горња Мсрава — Косово); 5. Грана од ораха пала крај мора. (Врбовац, Горња Морава — Косово); 6. Ђевојчице, црнојчице, не стој спрема мене. („Ова се песма пева и уз окретање тепсије". Мачја Стена — Косаница); 7. Ђурђе ле, Ђурђе убаво. (Шапранце, Пчиња — јужна Србија); 3. Змај прелеђе с мора на Дукаво. (Дегрмен — Косаница. У Срба црногорског порекла, ова се песма пева и уз окретање тепсије); 8. Ја посадих виту јелу. (Мачја Стена — Косаница; ова се песма пева и уз окретање тепсије); 10, Једно Гојко, а друго Чеперко. (Мердаре — Косаница); 11 Још по једну па да запјевамо. („Пева се у разним приликама —- о слави, свадби, весељу. Бело Брдо, Копаоник — Косово); 12. Кад прођу дани. (Забележено 1949. год у Сремској Митровици); 13. Кецељица бојена. („Пева се при каквом весељу“. Заграђе — Косаница); 14. Мома Митра болна лежи. („Песма се пева у ору, уз гусле, о свадби, слави. Забележено 14. VII 1957. год. од Тане (Станоја Тајића, старог 47 год. Песму је овај писмопојац чуо од Ђурђе Ћивлачки и стрица Трајка Таића Витика, Горња Морава — Косово); 15. Ој девојко душо моја. (Рача, Косаница); 19. Ој Илијо, млад делијо. („Стара песма, аџи Тале гу певаја". Гњилане — Косово); 17. По мене моме, по мене. (Церница, Горња Морава — Косово); 18. Под оном гором зеленом. (У Срба црногорског порекла, ова се песма пева и уз окретање тепсије. Мачја Стена — Косаница); 19. Попсва ћера дел' Митра. (Гњилане — Косово); 20. Пошла Дуда за воду. (Церница, Горња Морава — Косово); 21, Пуче пушка више града .(Врбовац, Крива река — Косово); 22. Развиј се горо зелена. (Витина, Горња Морава — Косово); 23. Ситан камен до камена. („Ова се песма пева и уз ударање у тепсију“. Новаци, Подрима — Косово); 24. Славуј пиле не пој рано. (Приштина — Косово); 25. Три девојке песму појев. (Забележено септембра 1957. год. у с. Врбовцу, Крива река — Косово, од Милана Дикића, старог 84. год. земљорадника, учио основну школу); 26. Три ђевојке цвеће посадиле. (Забележено 30. VI 1949. год. у Београду од Душана Добричанина, истакнутог народног гуслара. Он је озу песму чуо од чувеног народног гуслара Петра Перуновића); 27. Хвалила се гора и ђевојка. (Дегрмен — Косаница. У Срба црногорског порекла ова се песма пева и уз окретање тепсије).
     XIV. Шаљиве песме и пошалице (фацетие); шаљиве песме (фацетие); 1. Да је мене што би ја волела. (Бело Брдо, Копаоник — Косово); 2. Девојчица пољем шеће. (Рача — Косаница); 3. Женио се бунгур момче младо. (Добри До — Косаница); 4. Зачу старац ђе пјева ђевојка, („Пјева се као пошалица". Мачја Стена — Косаница); 5. Зелен ора’, зелена му гора. („Ова се песма пева за славе, а нарочито као чобанска", Планаоница, Рогозна — Косово); 6. Имам чизме и ципеле. (Забележено у Приштини 1934, год. од песмопојке из Ражња); 7, Име му је плетикрошња. („Свадбена песма, Тако певају свастике и шуруњаје зету". Заграђе - Косаница); 8. Име ти је плетикрошња. (Пева се зету на дан свадбе, кад иде по девојку Прекорађе — Косаница); 9. Ја би се удала. (Боровац — Косаница; „песма пошалица“); 10. Калуђере ђинђере. (Мачја Стена — Косаница); 11. Камиши џини. („Пођевалица" уз чашу ракије. Васиљевац — Косаница); 12. Лажа и паралажа. (Сјекирача — Косаница. Забедежено фебруара 1942. год. од народног гулара Радована Шолевића); 13. Моја жена лутка бела, (Забележено 1934. год. у Приштини од песмопојке из Ражња); 14. Мува удовица. (Суво Грло, Метохијски подгор — Косово. Сматрамо да је ово препевана арбанаска народна песма); 15. Ој, ја сам ћорбађија. (Церница, Горња Морава — Косово); 16. Опа цупа, чизме моје. („Песма поскочица". Мачја Стена — Косаница); 17. Пјева тица пјевица. (Добри До — Косаница); 18. Поведоше Дундаву. (Добри До — Косаница); 19, Реће ћића да ме жени. („Пошалица". Гњилане — Косово); 20, Сзадбене песме младожењи. („Пошто свастике, шурњае оките зета на дан свадбе, овај се пропне на коња, попије ракију, стави чашу у џеп, а паре баци преко себе женама које су га окитиле. Потом, ове певају младожењи пошалице". Песмице; I — II обичгвају се у не; песмица III обичава се у становништва званог „Пећанци”; песмица IV обичава се у становништва црногорског порекла и V у становништва званог „Пећанци". Прекорађе — Косаница); 21. Слава оцу, што ј’ у лонцу. (Пошалица, „молитва”, кад се пије на каквом весељу. Васиљевац — Косаница); 22. Соко младожења, (Забележено августа 1934. год. од Ђорђа - Максима Томашевића, земљорадника, рођеног 1884. год., познатог народног гуслара. Суво Грло, Метохијски подгор Косово); 23, 'Тиде Ђурђа на пазар. (Косовска Каменица, Крива река —- Косово); 24. Три ђевојке под бор сједе, („Пјева се као пошалица", Васиљевац — Косаница); 25. Ћиритала ћири тица, (Добри До — Косаница); 26. Чангрдио, нагрдио. (Сватовсна шаљива песма. Заграђе — Косаница); 27. Шта се оно око огња кондрља. („Кад уводе снаху у кућу, сватови певају ову песму”. Плакаоница, Рогозна — Косово); 28. Узела сам мужа пужа. (Церница, Горња Морава — Косозо); 29, Цуцуље, биро Цуцуље. (Забележено септембра 1957. год. у с. Врбовцу, Крива река — Косово, од Милана Динића, земљорадника, старог 84 год, Он је ову песму чуо у Гњиланима, још као дечко кад је био и каже да је „смешљива то песма"); 30. Тужбалица снахе за свекрвом, („Ова се тужбалица приповеда" као фацетиа, Сење, Поморавље — Србија),
     XV. Песме о миграцијама становништва после другог светског рата; {Ој Ужице да си мало веће. („Песма девојке, након повратка из Титових Ужица, где је била у гостима одсељеним Пријепољцима”. Пријепоље — Србија); 2. Пријепоље мјесто мало. („Пошто су отишли многи Пријепољци 1945. год. за Банат, неки су им рођаци ишли у походе, и након повратка испевали сву песму“. Пријепоље — Сроија).
     XVI. Успомене: 1. С ког извора воду пијеш. („Ово је дужа усломена, а има и краћих успомена". Пријепоље — Србија).
     XVII. Партизанске песме: 1. Имам ађу партизана. (Новаке, Подрима — Косово); 2. Под дрвом лежи младо партизанче. („Ово је партизанска пјесма; па се јела осушила гдје је лежао и умро тај партизан". Сјеница — Србија); 3. Не жени се док не служиш Тита. (Бања, Метохијски подгор — Косово).
     XVIII. Народне тужбалица: 1. Тужбалица снахе за девером. (Тужбалица Велике — Вере Вукановић, рођене Петровић, домаћице рођена 1912. год. у с. Васиљевцу — Косаница; завршила основну школу), пореклом од племена Куча, за девером Јагошем Вукановићем, пензионером из Београда, који је напрасно умро и сахрањен 31. децембра 1973. год. Нарикача је тужела на одру приликом сахране на Новом гробљу у Београду).
     XIX. Песме уз годишње обичаје и народна веровања. Божићне песме: 1. Божић, Божић бата. (Добри До — Косаница); 2. У Божића три ножића. {Добри До —- Косаница}, Коледарсне песме: 3. Бог да чува нашег домаћина. (Гњилане — Косово.) Коледарска песма, певали су |е коледари у Гњиланима и селима Горње Мораве пре 100 година. Даривали их нешто“ Гњилане — Косово). Вучарске песме: 4. Иде вук из планине. (Вучари: „човек снаша и два човека, па са кожом од вука на дрвету, сламом напуњеном, иду по селима и траже прилог. То по Божићу у меснице. То они напросе, пуна врећа, сал месо; па пуна врећа типа, може и да се носи одело”. Лозна, Копаоник Косово). Песме уз ритуално љуљање: 5. Ђурђево лето пролето. (Гњилане — Косово); 6. Ниш нишаљна пололејка. („Други певају, а једна се ниша". Церница, Горња Морава — Косово); 7. Оволики лан до на Видовдан. („Кад се љуља на Велики Божић, првог дана, певала се ова песмица". Сочаница — Косово); 8. Оволики лан на Петровдан. („На Мали Божић у кошари се љуља да порасту конопље. Љуљање се обавља на ланцу или конопцу, који се мете на пајанту, брише сукња по прашине и жене дођу да се прољуљају наозлаш да им расту конопље". Лешак — Косово); 9. Ор‘ се, бер‘ се, оро се сабрало (Песмица се пева приликом ритуалног љуљања „на Васкрс и Ђурђевдан. Церница, Горња Морава — Косово); 10. Чија мома што се ниша, („На сва три дана Велигдана, нишају се, највише девојке, а и мужи. Док се девојка ниша, остале певачице певају песму. И из Ђурђевдан се нишају, На цветну недељу исто се нишају". Витина, Гсрња Морава Косово). Лазаричке песме: 11. Вереној девојци. (Богошевце, Сретачка жупа — Косово); 12. Голубенце воду пије. (Шапранце, Пчиња — јужна Србија); 13. Два се млада гледаја. (Мушниково, Сретачка жупа — Косово. „Лазаричка песма за момка и девојку, кад се воле и за младе кад су узети"}; 14, Итрај, играј Лазаре. („То су певале раније девојке лазарице. Данас то пезају Циганке. Траже обавезно: јаја, а и хлеб, брашно и сир“. Шилово, Горња Морава — Косово}; 15. Јетрвице сестрице. („Ову су песму раније певале девојке лазарице. Данас то певају Циганке". Шилово, Гсрња Морава — Косово}: 16. Кад ми беше Стојан овчар. („Лазаричка песма пастиру и стаду озаца". Шапранце, Пчиња — јужна Србија); 17, Ластавичица под бога лети. („Лазаричиа песма девојчици". Шапранце, Пчиња — јужна Србија). 18. Ова је кућа млого богата. („Лазаричка песма на кућу". Шапранце, Пчиња — јужна Србија}; 19. Оза кућа богата. {„У старо време чорчићи — девојчице су ишле кроз село, накићене и свечано обучене, те певале лазаричке песме. Једна је међу њима била „Лазар”. Напоредо са девојчицама, појавиле су се српске Циганке као лазарице, те су уз подарак ишле кроз село и певале лазаричне песме. Биле су окићене зеленилом. У кућу дођу и певају, дарују их." Сочаница — Косво); 20. Ој овчаре, бугаре. (Богошевце, Сретечка жупа — Косово, пева се овчару); 21. Ој ратаје, ратаје. (Богошевце, Сретечка жупа — Косово; пева се орачу); 22, Ој терзија, делија. (Сретска, Сретечка жупа — Косовс; пева сз терзији); 23. Сиротија боса и гола. („На св. Лазора скупљају се девојке, накићене с зрбом, те кроз село иду и певају“. Церница, Горња Морава — Косово). Великданске песме: 24. Јорговаке сунце угрејало. („За Великдан и Ђурђевдан се певала ова лесма". Гњилане — Косово); 25. Ускршње оро. (Видровац, Неготинска крајина). Јеремијашке песме: 23. Бјеште змије плазарице. (Гњеждане, Рогозка — Носово); 27. Диг‘ се, диг' се бачица. (Гњеждане, Рогозна — Косово); 28. Јеремија у поље. („Докле стока иде, иду јеремијаши кроз село. Из куће одакле су пошли, опет дођу са поклонима које су примили од сељака и гозбу праве. Ту играју и певају целе ноћи, до пред саба, и старо и младо иде на овај скуп, а обавезно чобани. Кад се срету Јеремијаши од два села, џумбусе и одзоје ое, ка међи ђе се стока среће. Не талбуане тамо ђе је жалост, али им се даје. Псују га ко неда, или му уђу у млекар, све разнесу и растаракају; само им јело дају, неко и јагње подари. Онај коље то јагње, одакле се излази. Дубона, Рогозна — Кссово); 29. Јеремијз дођоше. (Пева се пред кућом. Сочаница — Косово); 30. Јеремије у поље II. („За св. Јеремију покупе се сви чобани, сва звона скину са стоке, па иду са истока села и око целог села обилазе, сви чукају у звонз и ову песму певају. Од врата до врата иду, сви их дарују, па спреме вечеру, и то поједу заједно и за годину кудије се ишло неће бауљина да печи". Доњи Стрмац, Дреница — Косово). Литијске (крстоношке} песме: 31. Крстоноше крста носе. (Добри До, Косаница); 32. Двз анђела шетала. (Добри До, Косаница); 33. Св. Петар и Никола. („Ова се песма пева и у разним приликама“. Добри До, Косаница). Додолоке песме: 34. Дудулица гола и боса. („Вржу јој главу с врбом, некој девојчици, а потом прскају воду по авлији. Леб у сито јој се даје, а она стркеља сито по авлији и вика: пуни боже! Биће родна година. Воду јој сипају на главу из канту. Сир, леб, воће даје јој се. Раније су то биле сеоске девојке, сада су то Циганке“. Шилозо, Горња Морава — Косово); 35. Ој дудулице, дудуле. („Дудулице, дудуле, скитале, да пада киша. Дарују ги: сирење, масло, брашно. То заједнички ручак спремали. До пладне заврше то. Дудулице су биле селске девојке, сад се то баталиле." Гризиме, Крива река — Косово); 33. Ми у село, киша у поље. („Када је суша, девојке би се обукле у старе хаљине, са врбовим венцем око главе ишле кроз села и певале ову песму". Гризиме, Крива река — Косово); 37. Ој додо, ој додоле. („У сваку кућу додолице иду — заврате." Витина, Горња Морава — Косово); 38. Моли бога дудуле. („Дудулице, дудуле, скитале да пада киша. Дарују ги сирење, масло, брашно. Од то заједнични ручак спремали. То су биле селске девојке, а сада се то баталило." Гризиме, Крива река — Косово); 39. Удар’ киша додоле. („Додолаш и додоле иду. Носе све бијело ођело, скину капу, траву на главу, жене сипају канту с водом по њима, а додолицу наспу водом и по глави. Ужину добијају, село им то даје, ко што даде, у једној соби једу.". Дубока, Рогозна — Косово). Песме бројанице протав града (леда). Вапаји и дозиви утопљеника, ради заштите од града: 40. Не наврћи воду на своју ливаду грехота је. („Изговара се гласно, којевитеза, противу града. Уз то, обично жена која тако којевитеза, стави руку на чело, десну, као кад се поздравља војнички, а лијевом руком маше около себе, окренувши се ка најцрњем облаку. Испред куће се изнесе софра, на њу поставе изврнуте ложице, поред софре се проспе жеравица ужарена, а покрај ове стави сјекира". Трпезе — Косаница); 41. О дављениче, врни црни облак. („Пуно пут се устави облак. Овако се баје противу градобитине. Особа која баје, то обично чини са кућног прага, машући каквим канавцем према облаку и дозивајући изгласа дављеника који се кад било удавио, гледајући према црним облацима." Сочаница —- Косово); 42. О дављениче удављени. („Као бројаница се гласно изговара противу града." Уз то „најмлађе дијете заголимо и машемо с њиме на вратима и једно зрно града му ставимо под језик, а по једно на таван од куће”. Гњеждане, Рогозна Косовс); 43. Усту мрк. („Бројаница изговорена гласно противу града." Гњеждане, Рогозна — Косово). Песме о варици: 44. Вар — вар варице. („Кад се вари коломбоћ на Варицу певају се ови стихови. Баци се мало у воду берићета, рано изјутра, па се кува варица. Стаду даду помало од варице." Сочаница — Косово). Славске песме, здравице, молитвања и благослсви; 45. Гризна момче јабуну, („На завршетку песмице певају се стихови:
Алилуј, алилуј, господи помилуј!
Нашега домаћина господи помилуј!”
ува Река, Призренски подгор — Косово); 46. Да је знала дрењина. („На завршетку песме певају се стихози:
Алилуј, алилуј, господи помилуј!
Нашега домаћина, господи помилуј!"
Сува Река, Призренски подгор — Косово); 47. За срећне беле погаче. („Домаћинова здравица гостима из веће чаше, о слави. Рударе — Косаница}; 40. Код нашега часног домаћика. (Бело Брдо, Копаоник — Косово); 49. Ко подиже вишњу славу. („Песма се пева у разиим приликама, а најчешће о слави, нао славска песма. Исто тако, ова се песма пева и уз окретање тепсије“. Попов До, Новопазарсни санџак}; 50. Куда ти рало одило. („Славска здравица и благослов, које чини главни гост о слави, након упућене здравице добродошлице од стране домаћина". (Рударе — Косаница); 51. О море момће, тврда главо. („На завршетку песмице певају се стихови:
Алилуј, алилуј, господи помилуј!
Нашега домаћина, господи помилуј!"
Сува Рзка. Призренски подгор — Косово); 52. Препелићице високо летиш. („На завршетку песмице певају се стихови:
Алилуј, алилуј, господи помилуј!
Нашега домаћииа, господи помилуј!
Сува Река, Призренски подгор — Косово); 53. Родило му се грожђе и пшеница. („На завршетку песмице певају се стихови:
Алилуј, алилуј. господи помилу]!
Нашега домаћина, господи помилуј!
Сува Река, Призренски подгор — Косозо}; 54. Славске здравице „молитвање“ кад се „господа". (Добри До — Косаница}; 55. Славске здравице које наздрављају гости. Славске здравице нод становништва званог „Србијанци“. Добри До — Косаница}; 56, Домаћинова добродошлица, (Славска здравица ксд становништва званог „Србијанци". Добри До — Косаница); 57. Домаћину за здравље. („Славска здравица код становништва званог Србијанци. Добри До — Косаница); 58. Смиљем гора ограђена. (Бело Брдо, Копаоник —- Косово; 59. Шта је мезе Јело. (Бело Брдо, Копаоник — Косово). Бајалице: 60. Бајалице сд издати. („То је бајалица од издати. То се врти ножем на слепом цреву. Крсти ту ножем и медечи (гозори) му, то кад заболи цео стомак, а незна болесник шта га боли. То су издати. Видровац. Неготинска крајина}; 61. Једе и пије, сам себе не верује. („Врачару доведу код болесника, она запита укућане за име болесника, погледа га, а потом даје прогнозу болести и саопштава начин лечења болесника”); 62. Бајалица против црвеног ветера, („Бајање се врши на кутњем прагу, понајчешће при заласну сунца; увек се прави круг око црвеног ветра на телу, каквом било перушком. Када се круг начини, на перушку се згази ногом, па се опет наставља прављење круга, и то увек наопако од сунца. После се перушка баци, понајчешће негде на плот од градине или кућног обора, Статовац, Топлица - јужна Србија; 63. Лети 'тица преко бела неба. („Бајалица од урока, и уз то, ујутру да изе дете јајце, преко сунца, то кад му се пребаје једанпут", Видровац, Неготинска крајина); 64. Урок скочи. („Ово се говори на пресјекало — трупина гдје се дрва секу, Умије се од угљаче воде, па се и испије; док се жеравица баца у воду, говори се ово. Или преко пијевца се проспе — да га покваси". Из Босансне крајине, забележено у Сремској Митровици 1949, год.}. Сноверице; 65. Заспо, Каранан на Каракановом брду, („Средство против рђава сна, Ради заштите од рђавих снова и трзања у сну, Срби црногорског порекла у Косаници, стављају под узглавњаче отзорено сечиво. Од тога су јаче средство стихови ове сноверице. Они се очитају гласно, пре спазања, верује се да се тада неће ништа сањати. Ако се и сања, зло се ипак неће десити, јер ова сноверица штити од зла и несреће". Добри До - Косаница); 66. Овај јунак лако не умире. (Врање, 1939. год. забележено од Вука Ивановића, пензионера). Ђазоље оро; 67. Савоверма коња дерма, („Ђаволи се једаред недељно састају на скуп по планинама, свако племе посебно. Том приликом најстарији међу њима све ђаволе сврста у један ред и броји их изговарајући гласно ова имена уместо бројења; Ињиц Илијин, Мина Милијин и Лале Стајин. То се чини на крају дана, пред мрак. Онда настаје ђавоље оро уз наведену пјесму." Добри До — Косаница).

Референце

Извор

• Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 149-153.