Поранила девојка
у гору, за воду,
загрлила студен камен,
а под главу метела десну руку,
отуд иде младо момче: 5
„Ој Бога ти (млађана) девојко,
каква ти је невоља од Бога,
те си јутрос на уранку
загрлила хладан камен,
а под главу метнула десницу (руку), 10
у руке ти се сузе слијевају?
„Ој, Бога ми, млади делија незнани,
мени је од Бога невоља:
откад је искочио нечесни (црни) Арапин,
нити се да момку оженити, 15
нити се да девојки удати,
момци све седе бркове завијају,
а девојке, седе, косе плету.
„Ој Бога ти девојко,
дај ми невестачко одело, 20
да погубим црног Арапина!
„Ој Бога ми, млад делија,
ти си још малолетан,
ја би теби дала невестачко одело.
Отуд оде млад делија уз планину, 25
кад је био поред куће Арапа,
искочко црни Арапине,
а делија баци бурме и прстење,
теснуо с прстију и папуче сногу,
па говори црном Арапину. 30
„Покупи ми бурме и прстење,
срамота је да невеста иде гола!
Тад говори црни Арапине:
„Вала те је мајка дала младу,
немаш дојке ко девојке?" 35
Одговори млад делија:
„Просци су јој дојадили,
те је мене младу дала."
(Тад) се саже јадан Арапине,
да покупи бурме и прстење, 40
делија му одсијече главу,
па узима Арапову главу,
те је меће у зборницу.
Владимир Бован, Лирске и епске песме Косова и Метохије (студентски записи српских народних умотворина са Косова и Метохије); Приштина, Институт за српску културу; Београд, Народно дело, Стручна књига; Исток, Дом културе, 2001., стр. 447.
