Везак вела Ати када,
Млада невјеста,
На високу на чардаку,
Хладу дебелу;
Сав је ђерђев накапала 5
Сузам' грознијем.
У то доба Алил-беже
Атин ђевeрe:
„Што си ђерђев покапала
Сузам' грознијем?“ 10
„Hевоља је, Алил-беже,
Млади ђевeрe:
Потвара ме твоја мајка -
Моја свекрва,
Да ја љубим Алил-бега — 15
Тебе ђевера!
Бог сам знаде и ти знадеш
Је ли истина...“
У то доба Мустар-беже
На друга врата, 20
Па потрже бритку сабљу
Иза појаса
И удари љубу своју
По сред срдашца.
Кад то виђе Алил-беже - 25
Атин ђевере,
Он потрже бритку сабљу
Иза појаса
Па удари Мустар-бега —
Брата рођена: 30
Чардак звекну, Мустар јекну,
Паде на земљу.
Тадар их је укопао
Дивно обоје:
На њу сади дивну ружу. 35
Ружу румену,
А на њега црну драчу,
Драчу трнову.
Српске народне пјесме из околине херцегновске и дубровачке, скупио и за штампу приредио Вељко Радојевић, Издање скупљaчeво Фресно, Кал. 1912., стр. 132-134.
