Погибија српска под Дубицом

0001 Кад је била под Дубицом војска,
0002 У тој војсци Иво Кнежевићу:
0003 У суботу сакупио војску,
0004 У недјељу рано подранио,
0005 Нит’ с’ умио, ни Богу молио,
0006 Нит’ је право данак освануо,
0007 Ни у цркви звоно зазвоњело,
0008 Кнежевић је рано подранио,
0009 Подранио и кафу попио.
0010 С њим је пио Микашиновићу,
0011 И пио је Шимић капетане,
0012 И пио је Медвед капетане,
0013 И Бисажија од Петриње Павле,
0014 Онда вели Кнежевићу Иво:
0015 "Официри, драга браћо моја,
0016 "Да идемо сложно и једино,
0017 "Да на Турке данас ударимо,
0018 "И да нашу срећу опробамо."
0019 Онда вели Микашиновићу:
0020 "Господине, Кнежевићу драги,
0021 "Да на Турке данас не идемо,
0022 "Грехота је у неђељу младу."
0023 Помами се Кнежевичу Иво,
0024 Командира, ево компаније,
0025 Бачину Уну пребродише,
0026 Код Дубице табор поставише.
0027 Кад високо искочило сунце,
0028 Турци огањ жесток просипаше.
0029 А кад било на пол дана сунце,
0030 Неста Турком праха и олова,
0031 Не имали с’ одбранити чиме,
0032 Бранили се дрвљем и камењем.
0033 А кад било попасно доба,
0034 Виче Туре с брда високога:
0035 "А не бој се, паша господине,
0036 "Ето теби добра помоћ иде."
0037 Препаде се Кнежевићу Иво,
0038 Те он своју војску сакупио,
0039 На Црквини Уну пребродио.
0040 Колико су потрошили војске -
0041 Триста и појаче нешто,
0042 И погибе Микашиновићу,
0043 Па погибе Шимић капетане,
0044 И погибе Медвед капетане,
0045 Од Петриње Бисажија Павле,
0046 Надаџија ране задобио.
0047 Још је Медвед у животу био,
0048 И солдатом тио говорио:
0049 "О солдати, драга браћо моја,
0050 "Пренес’те ме преко Уне хладне;
0051 "Имам нешто и сребра и злата,
0052 "Боље вам је у вину попити,
0053 "Нег’ да отме вјера некршћена."
0054 Солдати су срца милостива,
0055 Преко Уне њега пренесоше.
0056 Сватко свога жали на крајини:
0057 Неког жали родитељ и мајка,
0058 А некога братац и сестрица,
0059 А некога из села комшија,
0060 А некога и вијерна љуба,
0061 Компанија Микашиновића,
0062 Стара мајка Шимић-капетана,
0063 А сестрица Бисажију Павла,
0064 А Медведа триста работаша
0065 А који су код Петриње били,
0066 И на води ћуприју делали.
0067 Вели мајка Шимић-капетана:
0068 ”Чедо моје, Шимић-капетане,
0069 "Што ће твоја старана мајка
0070 "А без тебе сина јединога?!"
0071 Вели сестра Бисажије Павла:
0072 "Брате драги, Бисажија Павле,
0073 "Шта ће твоја сестра јединица
0074 "А без тебе брата јединога?!"
0075 Веле онда Ћурачки солдати:
0076 "Господине Микашиновићу,
0077 "Блажена ти срећа капетане,
0078 "Где ти оста компанија пуста."
0079 Веле онда триста работаша:
0080 "Господине, Медвед-капетане,
0081 "Што те прије и нестало није!"