Погибија око дјевојке

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Погибија око дјевојке

Подранио јунак низ планину
Низ зелену гору Буковицу
На студену воду Чобаницу;
А кад води Чобаници дође,
Туна киту и сватове нађе,
Добре коње и добре јунаке,
А остала на коњу ђевојка,
Не би добра пушка дотурила.
Јунак прође, оде до ђевојке,
Па ђевојци Божју помоћ виче,
А цура му добро одазива:
"Божји да си, незнани јуначе!"
Још јој јунак ’вако проговара:
"О ђевојко, да те Бог убије!
"Што си таке лоше среће била,
"И што су ти свати изгинули?"
Проговара са коња ђевојка:
"Не куни ме, незнани јуначе!
"Не куни ме, нит’ ме имаш рашта,
"Јер ја томе ништа крива нисам.
"Бог убио моју стару мајку,
"Зашто мене обећа тројици:
"Најпрвоме деспоту Јовану
"Од питоме земље Смедерева,
"А другоме банову Секулу
"Од Сибиња града бијелога,
"А трећему Новаковић-Грују
"Од зелене горе Романије.
"Тако мало вр’јеме потрајало,
"Док ето ти ките и сватова
"И пред њима деспота Јована.
"У Јована калабалук свата,
"Три хиљаде и седам стотина,
"И та кита под Прибиње сиде
"А под кулу мила баба мога.
"Мој их бабо добро дочекао,
"Све по пољу јасле поправише,
"А за јасле добре коње вежу,
"Све сватове на росну ливаду,
"Ђувегију на бијелу кулу.
"Тек сједоше и отпочинуше,
"Док се просу огањ из пушака,
"Ал’ ето ти ките и сватова,
"А пред њима Бановић-Секула.
"У Секуле хиљаду сватова,
"И та кита под Прибиње сиде
"И под кулу мила баба мога.
"Мој их бабо добро дочекао,
"Све по пољу јасле поградише,
"А за јасле добре коње вежу,
"Све сватове на росну ливаду,
"Ђувегију на бијелу кулу.
"Тек сједоше и отпочинуше,
"Ал’ се огањ просу из пушака,
"Док ето ти ките и сватова,
"А пред њима Новаковић-Грујо
"Од зелене горе Романије.
"У хајдука понајмање свата,
"Пет стотина од горе хајдука.
"И та кита под Прибиње сиде
"И под кулу мила баба мога.
"Мој их бабо добро дочекао,
"Све по пољу јасле поправише,
"А за јасле добре коње вежу,
"А сватове на росну ливаду,
"А Грујицу на бијелу кулу.
"Још ту тавну заноћише ноћцу,
"А кад свану и огрија сунце,
"Онда веле три добра јунака:
""Дај, Јоване, изведи ђевојку.""
"Па бацише троје обиљежје,
"Нека бира које њојзи драго.
"А то слуша моја стара мајка,
"Ондар мене у одају дође,
"Па овако мене бесјеђаше:
""Јефимија, тако сретна била!
""Послушај ме, моја шћери мила!
""Немој узет’ банова Секулу;
""Ако узмеш банова Секулу,
""Секул’ иде свуда по свијету
""Као чела љети по цвијету,
""Да те вуче, шћери, по свијету,
""Туна, синко, поживљења нема;
""Немој узет’ Новаковић-Груја,
""Да те љети по планини вуче,
""А да зими на јатаку зими;
""Туна, шћерко, поживљења нема;
""Веће узми деспота Јована
""Од питоме земље Смедерева,
""Туна можеш, синко, царовати."
"Ја послушах моју стару мајку.
"Кад изидох на бијелу кулу,
"Редом сједе три добра јунака:
"Да какав је Новаковић Грујо!
"Љепши момак од сваке ђевојке,
"А до њега Бановић Секула,
"И он момак стасан и прикладан,
"А до њега деспоте Јоване,
"Превалио, да га Бог убио!
"Још му пали на рамена брци:
"Ја послушах стару моју мајку,
"Па пољубих два добра јунака,
"А ја узех бурме Јованове.
"Кад виђеше два добра јунака,
"Згледаше се један на другога,
"Још ту шћаху затурити кавгу,
"Ал’ не даде да мој мио бабо,
"Но Грујици даде побратимство,
"А Секулу момка окумио.
"Још их бабо добро даривао;
"Грују даде пушку мљетачкињу,
"Што је пушка у Мљетку кована,
"У Леђану граду оправљена,
"Сва у срми и у суву злату,
"Још му даје токе позлаћене,
"Искићене ситнијем бисером,
"Попуњене драгијем камењем,
"С којима се види путовати,
"Каде хајдук иде кроз планину
"Да му грање не разбија главе;
"Јоште даде банову Секули,
"Њему даде ђога од мегдана,
"И даде му сабљу оковану,
"Сва у сребру и у суву злату,
"Што је пешкеш добар за путника.
"Ту их бабо добро насулио,
"Да заједно сви свати свадбују,
"И да иду Смедереву граду.
"Чауш виче, дабулана риче,
"Повикују кићени чауши:
""Дај, Јоване, изведи ђевојку."
"Онда ме је бабо опремио,
"И изведе мене у сватове.
"Турише ме на коња дорина,
"Појездише кита и сватови.
"Боже мили чуда великога!
"Да је коме стати погледати
"Када пође кита и сватови:
"Коњ до коња, јунак до јунака,
"А барјаци како и облаци,
"Погазише по пољу пшеницу,
"И све поље здраво прегазише.
"А кад бише у гору зелену,
"Де мал’ по мал’ док се завадише,
"Пуца пушка сата неколика,
"Док се добре пушке утрнуше,
"А оштри се ножи повадише.
"Нож сијева, крв се пролијева;
"Неко виче: куку мене, бабо!
"Неки виче: куку мене мајко!
"Ту му ништа не помаже мајка,
"Но Бог јаки и добра дружина;
"Ту погибе Новаковић Грујо,
"А рани се Бановић Секула,
"Тек утече на коњу ђогату
"Што му га је поклонио бабо."
Кад то зачу Старина Новаче,
Проли сузе низ бијело лице:
"Зар је мене погинуо Грујо?" -
"Ако мене болан не вјерујеш,
"Хајде сиди води Чобаници,
"Ти ћеш виђет’ деспота Јована,
"На Јовану рухо Грујичино,
"На глави му капа Грујичина,
"Око капе девет челенака,
"Све се девет на чекрк окреће,
"Све се знаде који вјетар пуше,
"Али сјевер, али југовина,
"Ал’ устока, вјетар од истока;
"На плећима токе позлаћене,
"Што му их је поклонио бабо;
"Јаше вранца дијете-Груице."
А кад зачу Старина Новаче,
Сиде Новак води Чобаници,
А угледа деспота Јована,
На Јовану рухо Грујичино,
За појасом двије даничкиње,
А на глави капа и челенка,
Под Јованом вранца Грујичина,
Троструке га сузе пропадоше,
Па се старац уз планину врати,
Нађе друштво ђе је оставио,
Па дозива дели-Радивоја:
"О мој брате, дели-Радивоје!
"Зло ти пиво, а горе ти било!
"Погибе нам дијете Грујица."
А бесједи дели-Радивје:
"Муч’, Новаче, замуко се муком!"
Новак сузе проли низ образе.
А бесједи дели-Радивоје:
"Зар је мене погинуо Грујо?
"Авај мене до Бога милога!
"Јер сам јунак добро остарио,
"Остарио и обневидио,
"Сад ме нема нико љебом ранит’."
А бесједи Старина Новаче:
"Браћо моја, тридесет хајдука!
"Притежите на ноге опанке,
"Препрашујте бистре џефердане,
"Да идемо у тијесне кланце,
"Не би л’ нашег осветили Груја."
Ко је јунак, ради о оружју,
Ко је страшив, притеже опанке,
Па скочише на ноге лагане,
Па одоше у тијесне кланце.
Кад дођоше у тијесне кланце,
Сваки себи метеризе гради,
Радивоје насред друма сједе,
Па дружини ријеч говораше:
"Браћо моја, тридесет хајдука!
"Ви немојте пушке избацити,
"Док не гађам деспота Јована.
"Јер сам пушку добро напунио
"За Јована мога душманина."
Ту чекају деспота Јована.
Док ето ти уз планину свата,
Најнапријед деспоте Јоване.
А кад дође у тијесне кланце,
Угледа га дели-Радивоје,
Рони сузе низ бијело лице,
Пушку куми, по табану љуби:
"Немој мене ватром преварити,
"За очи те још молити нећу."
На Јована ватру оборио,
Лоше гађа, ал’ добро погађа:
На прсима токе проломио,
На плећима јелек поштетио,
Јован паде, а старац допаде,
Те Јовану одсијече главу;
Одмах пуче тридесет пушака.
Тек по једну пушку истурише,
За оштре се ноже доватише,
У сватове јуриш учинише;
Хајдуци су чилни и одморни,
А сватови грдни и рањави,
Рашћераше свате по планини,
А остаде на коњу ђевојка.
Новак дође до ђевојке младе,
Па ђевојци ријеч проговара:
"О ђевојко, жалосна ти мајка!
"Али ћеш се у дом повратити,
"Ал’ ћеш са мном ићи у планину,
"Да те вјенчам за дијете младо,
"За мог сина дели-Татомира?"
А ђевојка ријеч одговара:
"Волим сада у воду скочити,
"Него с’ натраг саде повратити."
Узе Новак лијепу ђевојку,
Па одведе гори Романији,
За дијете цуру привјенчаше.



Извор[уреди]