Погибија Стевана Павловића

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Погибија Стевана Павловића

0001 Полећеше два врана гаврана
0002 Од простране земље ћесарове,
0003 Одлећеше уз Ерцеговину,
0004 Ни на чије дворе не падоше,
0005 Него лете Дабру бијеломе,
0006 Пак се виле док су се савиле
0007 На дворове Павловић-Стевана,
0008 Од истока окле грије сунце.
0009 Ма код двора нико не бијаше,
0010 Веће сама љуба Стеванова,
0011 Њојзи бјеше чудо под појасом.
0012 А кад млада тице сагледала.
0013 Ћера тице дрвом и каменом,
0014 Никако их одбити не може,
0015 Но полети па опет долети.
0016 А кад виђе љуба Стеванова,
0017 Па тицама ријеч бесједила:
0018 „А, за бога, два врана гаврана,
0019 Окле сте ми јутрос доранили
0020 На несретње дворе Стеванове?
0021 Оће л’ мене Стеван погинути?
0022 Враг га узео и што га родило
0023 И на мене младу намјерило!”
0024 Муче тице, ништа не говоре,
0025 И она се на невољу нађе,
0026 Пару узе па у буле пође.
0027 А кад були Биједића дође,.
0028 Па овако млада говораше:
0029 „Богом сестро, було Биједића,
0030 Двије су ми тице дораниле
0031 Прије зоре и бијела дана
0032 Од простране земље ћесарове
0033 На бијеле дворе Стеванове ─
0034 Оће мене Стеван погинути!”
0035 Али була вели Биједића:
0036 „Да, не лудуј, Стеванова љубо,
0037 То је скоро, није давно било,
0038 Ођ’ је мене Стеван долазио,
0039 Са мном пио каву и ракију
0040 И мене се младој зафалио
0041 Да ће поћи селу Кривошијам’
0042 И уватит’ Благојевић-Сима
0043 Али њега ал’ од њега главу,
0044 Однијети на Травник везиру,
0045 Везир њему иљаду дуката;
0046 Јошт се мене Стеван зафалио
0047 Да ће поћи Рисну на Габели
0048 И уватит’ љуби Шарићеву
0049 Да је води уз Ерцеговину,
0050 Латинка је и умије руке
0051 Да научи буле на занату.
0052 То се чуло у поље Звечево,
0053 Скоче брже млади Кривош’јани,
0054 Про рамена струке преметнуше
0055 И у руке пушке доватише,
0056 Па по ноћи Давру отидоше.
0057 У лијепо доба долазише,
0058 Па падоше око друма пута,
0059 Па пред прси плоче наперише,
0060 А на плоче пушке наслонише,
0061 Двије уре пуне причекаше,
0062 Док ево ти Павловић-Стевана,
0063 За Стеваном Дука Деретићу,
0064 А за Дуком Риста Петранићу.
0065 А да видиш Јола Матовића!
0066 Када момче сагледа ајдуке,
0067 Својој пушци ријеч говораше:
0068 ‚Пушко моја, вјера ти је тврда,
0069 Немој мене огњем преварити,
0070 Погубити Павловић-Стевана!
0071 Како пођем Боки у Котору,
0072 Оћу тебе дивно оправити,
0073 А сребрне ламе ударити!’
0074 У то доба пушке запуцаше,
0075 Погубише Павловић-Стевана,
0076 Скидоше му са рамена главу,
0077 Метнуше је ајдучкој торбици,
0078 Донијеше главу на границу.
0079 То се чуло Рисну бијеломе,
0080 То зачуо Шарићу сердаре,
0081 Мудар хитар, весела му мајка,
0082 Па на прешу покупи пандуре,
0083 У по ноћи с њима сердар крену,
0084 Отидоше царевијем путем.
0085 Када сердар на Црквицу дође,
0086 Одиста је разумио гласе
0087 Да ј’ одиста Стеван погинуо,
0088 Око себе прикупи пандуре,
0089 Па овако њима говораше:
0090 ‚Чујте мене, сви млади пандури,
0091 Ваља ноћас ићи на Ублима,
0092 На дворове Павловић-Андрије
0093 И Андрију жива уватити,
0094 Савезат’ му руке наопако
0095 И повести Рисну бијеломе,
0096 Нека стоји док с границе дођем,
0097 Послаћу га у граду Котору ─
0098 Гл’ајте добро, пуштит’ немојте га
0099 Да побјеже горе у Турћију,
0100 Велика би нама зла чинио,
0101 Стеван га је братац научио!’
0102 Кад то чули рисански пандури,
0103 Ниједноме мило не бијаше ─
0104 Далеко је на Ублима поћи,
0105 Не знаде се пута кроз планину,
0106 А јест мркла ноћца без месеца,
0107 Ма се остат’ лако не могаше,
0108 Па одоше четири пандура.
0109 Кад пандури на Ублима дошли,
0110 У лијепо доба долазили,
0111 Прије зоре и бијела дана,
0112 На дворове Павловић-Андрије,
0113 Па Андрију на двор наодили,
0114 Уљегоше у бијеле дворе,
0115 Па Андрију жива уватише,
0116 Свезаше му руке наопако,
0117 Одведоше Рисну бијеломе,
0118 Пречекаше докле сердар дође.
0119 А кад сердар са границе дође
0120 И сагледа Павловић-Андрију,
0121 Па га посла у Котору граду.”
0122 А тако ми Бога, Богу фала,
0123 Ту сам био и очим’ видио,
0124 А све ово да је од истине!



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.