Погибија Мује Јелачића
0001 Играло је коло дјевојака
0002 Под Јелачом, под бијелим градом.
0003 У том колу од Јелаче Мујо;
0004 Висином је коло надвисио,
0005 А љепотом коло зачинио.
0006 Све он игра и пјесму поп’јева.
0007 Слушала га била Мандалина,
0008 Слушала га, па му говорила:
0009 »Мучи, курво, Јелачићу Мујо!
0010 Знадем бољег од тебе јунака,
0011 Који ’е јунак под Удбином градом,
0012 По имену Смиљанић Илија:
0013 Очи су му кано у сокола,
0014 Брци су му као лабудови,
0015 Он ће теби и на ноге доћи,
0016 Да орлове крви напојите,
0017 Гавранове месом нахраните,
0018 Старе своје расцв’јелите мајке,
0019 А љубовце у род отправите
0020 И сестрице у црно завите.«
0021 Кад то чуо Јелачићу Мујо,
0022 Он се пушта из кола јуначког,
0023 Па узимље перо и папира
0024 И написа једну књигу б’јелу
0025 И шаље је Смиљанић Илији.
0026 У књизи је њему бесједио:
0027 »Чујеш ли ме, Смиљанић Илија!
0028 Чуо јесам, гдје људи диване,
0029 Да нада те не има јунака,
0030 Изађи ми на мегдан јуначки.
0031 Ако ли ми ти изаћи не ћеш,
0032 Послат ћу ти прело и предиво,
0033 Повјесамце бијелога влакна,
0034 Па ми преди гаће и кошуљу!«
0035 Кад Илији б’јела књига дође,
0036 Он прол’јева сузе низ образе.
0037 Њега пита остарјела мајка:
0038 »Оклен књига, од кога ли града,
0039 Кога ли ти запов’једа јада?«
0040 Говори јој Смиљанић Илија:
0041 »Не питај ме, моја стара мајко,
0042 Ово ’е књига од Јелаче града,
0043 Од онога Јелачића Мује.
0044 У њој мене на мегдан позивље:
0045 Ако ли му ја изаћи не ћу,
0046 Послат ће ми прело и предиво,
0047 Повјесамце бијелога влакна,
0048 Да му предем гаће и кошуљу,«
0049 Али бесједи Смиљанића мајка:
0050 »О мој синко, Смиљанић Илија!
0051 Пиши књигу Јелачића Муји,
0052 Да ти шаље прело и предиво
0053 И повјесмо бијелога влакна;
0054 Мајку имаш, опрести ће за те,
0055 Опрести му гаће и кошуљу,«
0056 Ал бесједи Смиљанић Илија:
0057 »О старице, мила моја мајко!
0058 Ја ћу њему на мегдан изаћи,
0059 Ак’ и не ћу б’јелом двору доћи.
0060 Кувај мени лаке брашненице,
0061 Л’јевај, селе, у барило вино,
0062 Седлај, љубо, добра дору мога!«
0063 Кад се јунак добро оправио,
0064 Он засједе добра коња свога,
0065 Па ми трче преко поља равна,
0066 Кано зв’језда преко неба сјајна.
0067 До Јелаче девет обданица,
0068 Све Илија за дан начинио,
0069 Пјевајући и поп’јевајући
0070 И вилена коња играјући.
0071 Те он доде под Јелачу б’јелу;
0072 Под њоме је шатор разапео,
0073 Код шатора копље ударио,
0074 За копље је коња привезао,
0075 Па је сјео рујно пити вино.
0076 Гледаја га Јелачића мајка,
0077 Па је свому сину говорила:
0078 »О мој синко, Јелачићу Мујо!
0079 Откада је Јелача постала,
0080 Није ’ваки јунак доходио,
0081 Како један ево сада дође.
0082 Под градом је шатор разапео,
0083 Код шатора копље ударио,
0084 За копље је коња привезао,
0085 Те он пије прерујено вино!«
0086 Ал бесједи Јелачићу Мујо:
0087 »О старице, мила моја мајко!
0088 Оно ти је Смиљанић Илија,
0089 Што сам њега на мегдан позвао,
0090 Да орлове крви напојимо,
0091 Соколове месом нахранимо,
0092 Старе своје расцв’јелимо мајке,
0093 А љубовце у род отправимо
0094 И сестрице црним завијемо.
0095 Ти ћеш видјет, моја стара мајко,
0096 Како ћу га данас погубити,
0097 Како ћу му одасјећи главу.«
0098 И скочи се Јелачићу Мујо,
0099 И он оде у подруме доње,
0100 Те изведе виленога вранца.
0101 Седла вранца седлом џеверданом,
0102 Потпрегује змијом крилашицом,
0103 Зауздава уздом срмалијом,
0104 Па засједе виленога вранца,
0105 Те он иде Смиљанић Илији,
0106 Па говори Јелачићу Мујо:
0107 »Ходи, курво, Смиљанић Илија!
0108 Ходи, курво, да мегдан д’јелимо!«
0109 Ал се скочи Смиљанић Илија,
0110 Он се скочи на ноге лагане.
0111 Попадоше своје бритке сабље,
0112 Мануше се бријетким сабљама,
0113 Ал нанесе срећа Смиљанића,
0114 Нанесе га на десницу руку,
0115 Те погуби Јелачића Мују.
0116 Мујо паде, Илија допаде,
0117 И хтједе му одвалити главу,
0118 Ал говоре Турадија млада:
0119 »Не, Илија, на гласу делија!
0120 Ниј’ погодба одс’јецати главе.«
0121 То Илија ништа не слушао,
0122 Потурици одсијече главу,
0123 Па је меће у коњску зобницу,
0124 И носи је од града до града;
0125 Он је носи мајци за јабуку,
0126 Да му знаде остарјела мајка,
0127 Какова је смакнуо јунака,
0128 Што је њега на мегдан позвао.
