Момче пише иза горе књигу,
Па је шаље у приморје равно,
А на руке приморци ђевојци:
„О Бога ти, лијепа ђевојко,
Како ти је у приморју стати? 5
Јадовито ј' за горицом стати!
Пошљи мени цвијет од приморја,
Ја ћу теби од горице грану.“
Ђевојка му љепше отпишује:
„Што је теби цвијет од приморја, 10
То је мени од горице грана,
Но ти дођи у приморје равно,
Па убери цвијет и ђевојку.“
Српске народне пјесме из околине херцегновске и дубровачке, скупио и за штампу приредио Вељко Радојевић, Издање скупљaчeво Фресно, Кал. 1912., стр. 110-111.
