Пређи на садржај

Побратим убија младожењу

Извор: Викизворник

* * *


Побратим убија младожењу

Фала богу, фала јединоме,
фалило се лудо нежењето
фалило се лудо нежењето:
док не стекнем сребрне кочије,
и да уковем пушке у дукате". 5
Како река тако му и Бог даја:
па укова сребрне кочије,
беле пушке у жуте дукате,
па запроси на далек девојку;
пратија гу ибришим повесму, 10
нека прави дванајест башчалука,
што ће остане ситан дар нек прави.
Она била курва и ђидија:
пратила му једну ситну аспру,
нека прави дванајест прстена, 15
што ће остат тиршин нека кове.
Дошло време оће да гу узне,
сабраја је до иљаду свата,
кума чини свога пријатеља,
а девера свог побратима, 20
па отидоше за исту девојку.
Каскан беше његовоме побре
па извади нојче из појаса,
па убоде Богдан младожењу,
па га покри травом детелином, 25
па одоше за лепу девојку.
Тамо су ги лепо дочекали,
гостили ги три дана и три ноћи,
па отиде девојачки отац,
па запита кума и девера: 30
„Оћете ми ви право казти
што ћу ја вас нешто запитати:
де је Богдан, тај ваш младожења?"
Одговара куме и девере:
„Он ти нема ни оца и мајку". 35
Па је дошла и мајка девојачка,
исто ги је и она запитала,
исто су гу и њојзи казали;
па су лепим дарем свата даривали,
сваком свату авдесли мараму, 40
па турише лијепу девојку,
турише гу у сребрне кочије.
Мало нешто из града изашли,
дошло ги је оно биљбиљ пиле,
па ги пева оно биљбиљ пиле: 45
„Чујеш ли ме, лијепа девојко!
Да ли идеш, ал за кога идеш,
на прилику за ручног девера".
Па отишле оно биљбиљ пилс;
нешто мало било прошло време 50
опет дошло оно биљбиљ пиле,
па ми пева оно биљбиљ пиле:
„Чујеш ли ме, лијепа девојко!
Да ли идеш, ал за кога идеш?
На прилику за ручног девера. 55
Твој је Богдан баш овде укопан,
а под оном травом детелином".
Тад је она ријеч проговорила:
„Чујете ли девет инђебуле!
Нека ме је мука ударила, 60
пуштите ме да се мало прошећем”.
Тад су они били њу пуштили.
Скитајући нађе траву нагрнуту,
па се слегна и подигне траву.
Тад Богдану лице засијало, 65
засијало као сјајно сунце;
па му виде нојче под појаса,
па му извади нојче из појаса,
те убоде своје бело лице.
Ту остану мртви обојица. 70

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 112-114.